Početkom maja ove godine novinska agencija Beta je obeležila dvadeset sedam godina rada. U prostorijama agencije u centru Beograda okupio se, tim povodom, na skromnoj svečanosti, samo deo njenog tima, budući da je na snazi izolacija zbog pandemije. Ipak, i taj mali skup od tridesetak duša bio je najposećeniji dogadjaj u agenciji u mnogo prethodnih meseci, u kojima su zaposleni dobro usavršili rad na daljinu: reporteri, urednici, tehničari, prevodioci, marketing, administracija.
Ono što je donedavno izgledalo kao nemoguć poduhvat, da cela komplikovana agencijska mašnerija bude “detaširana” tako da njeni delovi budu samo elektronski povezani, da zaposleni daju svoj doprinos “od kuće”, a da se na proizvodu ne vidi nikakva promena, postalo je najpre nužnost, a zatim i normalnost.
Ali ta normalnost je privremena, i redakcije i kancelarije će ponovo svuda početi da se pune. Direktor i glavni urednik Bete Radomir Diklić se zahvalio zaposlenima na vrednom i posvećenom radu u izuzetno teško vreme, zdravstveno, i ekonomsko.
Dvadeset sedam godina nije okrugao jubilej, kakav su bili treća, peta, deseta, petnaesta, dvadeseta, ili dvadeset peta godišnjica. Sve te Betine godišnjice do sada obeležavane su svečano. I uvek su bile dobra prilika za podsećanje na dugi predjen put. Od vremena sveopšteg državnog kolapsa, početkom devedesetih godina, preko rekordne inflacije, do pada ratnog režima, pa narastanja, a zatim opadanja nade za tim da će u Srbiji demokratija prevagnuti i put u Evropu biti brzo i lako slobodan.
Beta je registrovana kao nezavisna novinska agencija 1992, ali se kao početak njenog rada u agenciji uzima datum emitovanja prve vesti, 4. maj 1994. Beta je rezultat dugog planiranja i mukotrpnog rada grupe novinara koji su, opremljeni samo entuzijazmom, želeli da ostvare svoj san da rade slobodni od državne propagande. Istrajavanje u takvim naporima učinili su je respektabilnim medijem čiji ugled opstaje i danas, u zaglušujućoj galami propagandnih medija koji su dramatično unazadili novinarsku profesiju u Srbiji.
Od male grupe novinara koji su se, pre dvadeset sedam godina, usudili da napuste tada jedinu, državnu službu, i priključe se nezavisnom mediju, Beta je godinama rasla, šireći broj svojih saradnika i klijenata, domaćih i inostranih. Uprkos ekonomskim nedaćama i političkim pritiscima, sačuvala je, u potunosti, svoj stečeni ugled.
Beta danas ima nekoliko desetina reportera, lokalnih, regionalnih i inostranih dopisnika i verovatno najbolji prevodilački tim na engleski jezik u zemlji. Njen portal Euractiv.rs deo je evropske mreže informativnih portala sa sedištem u Briselu i prvi je član te mreže iz jugoistočne Evrope. Portal Beta Briefing je izvor informacija i analitičkih tekstova na engleskom jeziku o ključnim društveno-političkim i ekonomskim temama u regionu. Betina radio stanica Stoplus je oaza slobodnog novinarstva u regionu Sandžaka. Godišnja izložba Betina fotografija jedini je takav medijski poduhvat koji već 18 godina okuplja najbolje novinske fotografe Jugoistočne Evrope.
Kroz Betinu školu novinarstva prošle su desetine novinara koji danas rade u mnogim redakcijama u čitavom regionu. Novinari i urednici Bete postavili su čvrste principe izveštavanja koji su prepoznatljiv standard agencijskog novinarstva: brzo, tačno, istinito, provereno i jasno.
Danas u Beti rade mnogi mladi novinari koji nisu bili ni rodjeni kada je agencija počela rad. Oni su čuvari plamena. A plamen je, da se ne zaboravi, zapalilo osam beogradskih novinara: Julija Bogoeva Ostojić, Radomir Diklić, Dragan Janjić, Ljubica Marković, Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić, Dušan Reljić i Djordje Zorkić. Janjić, Nenadović, Nikšić i Zorkić više nisu među živima.
Ljubica Marković, jedan od osnivača novinske agencije Beta