Slažem se sa Ljiljanom Smajlović koja u nepotpisanom tekstu pod naslovom „Kad potpredsednik i generalni sekretar UNS-a optužuju predsednika UNS-a da im ugrožava bezbednost“, kaže da je “dobro što u UNS-u postoje različita mišljenja i što se za rukovodeća mesta kandidovalo dvostruko više kandidata nego što se bira na izbornoj skupštini 29. maja“. Verujem da sam negovanju kulture dijaloga i brojnosti članstva najveće novinarske organizacije na Balkanu i sam doprineo.
Ne slažem se, jer to nije tačno, da sam se uključio u „prljavu kampanju koju deset članova Uprave UNS-a vodi sa lažne imejl adrese, lažno se predstavljajući medijima kao rukovodstvo UNS-a koje broji 40 ljudi.“ Ne učestvujem u bilo kakvoj kampanji, ali kao član UNS-a zadržavam pravo na vlastito, slobodno mišljenje.
Članovi Uprave UNS-a koji su s razlogom kritikovali kolektivno učlanjenje čitavih redakcija po nalogu menadžmenta i organizacije na čijem je čelu vlasnik dva medija, i to pred Izbornu skupštinu UNS-a, poslali su medijima pismo koje na žalost nije objavljeno na vlastitom sajtu, mediju UNS-a.
Lako je proveriti da ta adresa glasi „članovi Uprave UNS“ a ne „Uprava UNS-a“ kako su neki mediji pogrešno preneli, a vi ih neosnovano otužili. Da su potpisani imenom i prezimenom.
Zajedno sa potpredsednikom UNS-a Budimirom Ničićem podneo sam prijavu Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara pre svega zbog zabrinutosti za sigurnost kolege Živojina Rakočevića, zbog komentara, između ostalog, objavljenih na portalu Kosovo onlajn ispod teksta povodom boravka predsednika UNS-a na KiM Vladimira Radomirovića, ali i zastrašujućeg pisma koje je čelnim ljudima UNS-a uputila po svemu sudeći osoba koja se krije iza lažne imejl adrese.
Opasne poruke i laži koje očigledno cirkulišu u javnosti, a upućene našim najboljim aktivistima Živojinu Rakočeviću i Budimiru Ničiću usledile su nakon što je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović naložio da se na više od stotinu imejl adresa novinara i članova UNS-a na Kosovu i Metohiji, a u kojima i potpisnika ovih redova, bez ikakvog osnova optužuje da su hteli da odvoje Društvo novinara Kosova i Metohije od UNS-a radi „pristupa stranim fondovima i budžetskoj kasi“.
UNS na Kosovu i Metohiji, kao jedino privredno društvo sa imenom Srbija u svom nazivu, postoji od 18. 10. 2002. godine, pa ako je greh što možemo da legalno postojimo pod tim imenom i da se borimo za rasvetljavanje ubistava i otmica novinara onda smo za to najpre odgovorni Vladimir Radomirović, Ljiljana Smajlović i ja koji smo kao predsednici UNS-a to omogućili, ali ne i Živojin Rakočević i Budimir Ničić koji su nas sledili.
Nepošteno je što zanemarujete učinak i značaj Živojina Rakočevića i Budimira Ničića za razvoj i opstanak srpske medijske zajednice i UNS-a na Kosovu i Metohiji. Najmanje što mi, njihove kolege, i država Srbija za njih možemo da uradimo je da tražimo da Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara utvrdi ko se i zbog čega krije iza lažnih optužbi protiv ovih ljudi i da se izborimo da taj nezasluženi atak na njih što pre prestane. Zar to nije interes svih nas.
I na kraju, Ljiljana Smajlović piše da me kao „predsednica UNS-a godinama branila od odvratnih optužbi za ratne zločine dok sam za RTS izveštavao sa vukovarskog ratišta“ i dodaje „da sam poslednji čovek na svetu koji bi smeo da odvratno optužuje bez dokaza“. Ne sećam se da me neko optuživao za ratne zločine ali me je Ljiljana svakako s razlogom branila od lažnih optužbi. Kao što i ja danas s punim pravom i činjenicama tražim da Vladina Radna grupa utvrdi ko ugrožava bezbednost Budimira Ničića, Živojina Rakočevića, i drugih novinara sa Kosova i Metohije, ali i njihovih porodica.
IZVOR: UNS