Samo 2,8 odsto populacije ne gleda televiziju u Srbiji, dok se kod onih koji je gledaju izdvaja RTS sa svojim zabavnim sadržajem, rezultati su istraživanja Kliping agencije na temu „Kako konzumiramo medije“.
Iako su novi digitalni formati jedno vreme pretili da smanje televizijsku publiku, televizija je uspela da prilagodi svoje sadržaje. Zaključak je da je televizija pre svega medij za razonodu koji prati ukupno 97,2 odsto populacije.
Prvih pet televizija koje se izdvajaju kao najgledanije su one sa nacionalnom frekfencijom. Platforma „Iris“ vremenom dobija na popularnosti.
Zaključci vezani za radio su da je on medij koji se konzumira zbog muzičkog sadržaja. Pre svega se koristi kao pozadinska aktivnost, navela je Ivana Daljević, iz agencije za praćenje i analizu medija „Kliping“.
Prema njenim rečima, dnevna štampa je uprkos predviđanjima mnogih uspela da sačuva dobru poziciju u odnosu na nove formate, o čemu govori podatak da 57 odsto populacije čita štampu, dok njih 11 odsto to čini svakodnevno.
Na magazine i časopise pretplaćeno je svega dva odsto čitalačke publike, a teme koje prednjače su vezane za gastronomiju.
Internet portali svakodnevno okupljaju 40 odsto populacije, a najčešći sadražaj koji se pretražuje su sportske teme
Ivana Daljević je navela i da formate kao što su YouTube i Podcast svakodnevno prati osam odsto populacije. Oni se razlikuju od ostalih medija jer konstantno tragaju za specifičnim temama. Izdvajaju se podkasti “Inkubator”, “Muđa” i “Agelast” kao najgledaniji.
Poverenje korisnika koji se informišu preko društvenih mreža nije veliko, istakla je Daljević.
Samo 16 odsto njih više veruje društvenim mrežama nego zvaničnim medijima, a najveći broj onih koji se informišu sa društvenih mreža smatra da država ne utiče na ovaj medij.
Marketing mreža, sedmu godinu za redom, sprovodi istraživanje koje se bavi ključnim temama iz oblasti marketinga i komunikacija, kao i trendovima za 2021. godinu.
Upitnik je namenjen stručnjacima iz sektora korporativnih, digitalnih komunikacija i marketinga iz zemalja u regionu (Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenija, Makedonija i Crna Gora). Cilj ovog istraživanja jeste sagledavanje stanja struke u regionu, kao i trendova i izazova koji nas očekuju u narednoj godini.
IZVOR: Danas