Nije objašnjeno otkud to da su članovi Društva novinara Niša takvi poznavaoci medijskih prilika u Šumadiji ili je tako značajna uloga na prvom medijskom konkursu u Kragujevcu posle šest godina poverena iskusnim i dokazanim kadrovima. Nije poznato kako će se Nišlije snaći sa tako malim sumama – u njihovom gradu je, naime, za isti konkurs izdvojeno čak sedam puta više novca iz budžeta
Ljubiša Obradović, član komisije koja je u Kragujevcu trebalo da odlučuje o raspodeli novca na prvom medijskom konkursu, podneo je nedavno ostavku na tu funkciju. Obradović, koji je u komisiji bio kao predstavnik Udruženja novinara Srbije, povukao se pošto su druga dva člana bili predstavnici Društva novinara Niša.
U obrazloženju odluke, prema pisanju UNS-a, on kaže da nije mogao da razume suštinsku povezanost Društva novinara Niša sa medijskom scenom u Kragujevcu, odnosno da dva predstavnika tog udruženja procenjuju šta je javni interes Kragujevčana.
To nije sve. Gradsko veće u Kraljevu takođe je imenovalo komisiju sastavljenu od dva člana iz Niša. U kraljevačkom slučaju, jedan je iz, u Kragujevcu popularnog, Društva novinara Niša, a drugi iz Profesionalnog udruženja novinara Srbije.
Zbog čega o informisanju Kragujevčana i Kraljevčana odlučuju Nišlije – niko zvanično nije objasnio. Prema pisanju UNS-a, predstavnici ova dva udruženja veoma su zastupljeni u medijskim komisijama ove godine.
Novinare u Kragujevcu sve to neprijatno podseća na 2015. godinu kada je Grad raspisao konkurs, ali je uslove definisao tako da su mogli da se prijave samo mediji čije je sedište na teritoriji Kragujevca.
Medijska udruženja su insistirala da je konkurs nezakonit i nisu predložila svoje predstavnike za članove komisije. Kada je istekao rok za formiranje komisije, konkurs je poništen. U gradskoj upravi su za to optužili medijska udruženja. Posle toga nijedan konkurs u Kragujevcu nije raspisan – sve do ove godine.
Kako piše portal Glas Šumadije, iz gradske uprave u Kragujevcu kažu da se to neće ponoviti i da će ubrzo biti izabran novi član komisije, te da će se sastanak nove tročlane komisije održati za nekoliko nedelja.
Novi član biće izabran među kandidatima koji su već učestvovali na konkursu za prvu komisiju. To praktično znači da je Obradović uzalud podnosio ostavku jer će o medijskoj sceni i javnom interesu Kragujevčana na kraju ipak odlučivati Nišlije.
Doveli medije na ivicu egzistencije, sad dele siću
Grad Kragujevac je šest godina uspešno ignorisao Zakon o medijima ne raspisujući konkurs, i tako ostavio lokalne medije da se snalaze kako znaju. Ili da se zatvore. To je jedan od razloga zbog kojih je kragujevačka medijska scena tokom godina prilično osiromašila.
Kragujevački novinari su zbog toga pozdravili odluku novog gradonačelnika Nikole Dašića da konkurs konačno raspiše, sve dok nisu čuli koliko je novca u te svrhe opredeljeno u budžetu.
Prvobitno se radilo samo o tri miliona dinara, da bi na insistiranje gradonačelnika ta suma povećana na 10 miliona – devet miliona koji će biti raspodeljeni na konkursu, te 500.000 za organizovanje naučnih skupova i isto toliko za pojedinačna davanja.
Kragujevački novinari smatraju da je taj iznos nedostojan četvrtog grada po veličini u Srbiji, ali se vode parolom bolje i to nego ništa kao svih prethodnih godina.
Kragujevačke novine su objavile da je Beograd za medije u 2020. godini izdvojio 85, Niš 69, a Novi Sad 32 miliona dinara. Od Kragujevca su daleko više novca izdvojili i Novi Pazar (55 miliona), Pančevo (40), Subotica (33), Šabac (30)…
Više novca su izdvojile i mnogo manje opštine, kao što su Kovačica, Smederevska Palanka, Tutin, Dimitrovgrad, Gornji Milanovac.
Na konkursu u Kragujevcu prihvaćena su 33 projekta. Kada bi komisija koja odlučuje o raspodeli novca ravnopravno raspodelila sredstva svim prijavljenim medijima, oni bi mogli da se nadaju iznosu od oko 270.000 dinara. Odnosno onom što od toga ostane kad uplate poreze i doprinose.
Svi mediji dobili milion za šest godina
Kragujevački mediji su navikli na tako loš tretman i da novac ne dobijaju ni od svog grada, ni od ostalih lokalnih uprava. Svi kragujevački mediji su za šest godina, koliko postoji projektno sufinansiranje, na konkursima lokalnih samouprava dobili samo 2,1 milion dinara. U stvari, bez televizije Kanal 9, kojoj je dozvola ukinuta u februaru 2018. godine, svi mediji iz Kragujevca dobili su milion dinara za šest godina.
Pored pomenute televizije, novac na lokalnim konkursima uspeli su da dobiju još dva portala – Pressek.rs i Glas Šumadije, nedeljnik Kragujevačke, Radio 9 i Radio-televizija Kragujevac, koja je kasnije prošla kroz raskid privatizacije i protivzakonito ponovo vraćena u vlasništvo gradske uprave.
Ako istražimo kragujevačke medije u bazi UNS-a i Centra za održive zajednice, videćemo da nijedan nije uspeo da dobije novac 2019. godine, a da je to u 2020. pošlo za rukom samo Radiju 9 i portalu Glas Šumadije. Oni su ukupno dobili 270.000 dinara.
Samo prošle godine tabloidi bliski vlasti – Alo i Informer dobili su skoro deset, odnosno sedam miliona dinara.
Istina, nije lako takmičiti se sa tabloidima u tako nameštenoj utakmici, u kojoj oni dobijaju novac na konkursima lokalnih uprava širom Srbije. Tako su istraživanja UNS-a i Centra za održive zajednice pokazala da je Informer u 2019. godini na 22 konkursa dobio 13,7, a prati ga Srpski telegraf koji je godinu dana ranije na 15 konkursa dobio 11,7 miliona.
BELLE AMIE DOBIO 2020. SEDAM PUTA VIŠE OD SVIH MEDIJA U KRAGUJEVCU ZA ŠEST GODINA
Radio-televizija Belle Amie iz Niša na konkursima lokalnih uprava u 2019. godini dobila je pet, a u 2020. godini čak sedam puta više novca nego svi kragujevački mediji za šest godina.
Slični su podaci i za epančevo.rs, portal blizak vlastima, koji je u 2019. dobio 8,6, a u 2020. šest miliona dinara od lokalnih samouprava. Podaci iz ove dve baze pokazuju da su Televizija Belle Amie i portal epančevo.rs u 2020. godini iz matičnih opština Niša i Pančeva dobili osam, odnosno 1,7 milion dinara, ali su dosta novca dobili i iz opština u okolini ovih gradova.
Primer Kragujevca pratile su još tri opštine Šumadijskog okruga koje nikada nisu raspisale konkurs – Lapovo, Batočina i Rača. Zanimljivo je da u njima – osim jedne televizije u Batočini, koju je osnovalo lokalno humanitarno udruženje – i ne postoje lokalni mediji, pa se o događajima u svojim opštinama tamo obaveštavaju preko medija iz Kragujevca, Aranđelovca ili Smederevske Palanke.
Lokalne samouprave u Topoli, Kniću i Aranđelovcu poštovale su zakon i raspisivale konkurse, ali je novac koji je dodeljen kragujevačkim medijima bio minimalan. Oni su najviše prihodovali iz Topole, 700.000 dinara, dok je mala opština Knić za kragujevačke medije izdvojila 220.000 dinara.
Van Šumadijskog okruga, za medije u Kragujevcu novac su izdvojili samo Paraćin, Rekovac, Smederevska Palanka i Petrovac na Mlavi. Ukupna 1,2 miliona, od čega 870.000 daleke 2015/16. godine TV Kanal 9, ugašena pre tri godine.
IZVOR: Cenzolovka.rs (Provereni kadrovi: Nišlije odlučuju o raspodeli novca za medije i u Kragujevcu i Kraljevu (cenzolovka.rs))