Zbog velikog broja tužbi fotografa protiv medija zbog zaštite autorskih prava, trebalo bi razmisliti o promeni pravnog okvira, kako ne bi bili u koliziji pravo medija da slobodno informišu građane i pravo autora na naknadu za svoj rad, rečeno je danas na okruglom stolu “Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava”, koji je organizovala Asocijacija medija u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.
Mediji imaju proklamovanu slobodu izražavanja i pravo da slobodno informišu građane, ali postoji i ozbiljan tržišni pritisak da se publici u realnom vremenu daje sadržaj koji ona traži, a potpuno poštovanje pravila oko autorskih prava bi dovelo do toga da ne rade svoj posao kako treba kako bi preživeli na tržištu, rekao je advokat Dušan Stojković na otvaranju debate posvećene korišćenju fotografija u medijima.
Fotografi protiv medija od 2010. godine pokreću sporove, tražeći naknade u slučajevima kada je bez dozvole iskorišćeno ili menjano njihovo autorsko delo, ili ako autor nije potpisan, a broj takvih sporova rastao je ekspanzijom društvenih mreža.
Sudija Apelacionog suda dr Dragica Popesku ocenila je da će mnogi mediji, koji nemaju veliku finansijsku moć, zbog velikog broja sporova možda imati poteškoća u funkcionisanju, i naglasila da je utoliko važnije da se ta oblast što pre uredi.
Popesku, kao i Stojković, smatraju da bi trebalo razmisliti o osnivanju organizacije za kolektivnu zaštitu prava fotografa, poput SOKOJ u muzičkoj sferi, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore.
Predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić ocenio je, međutim, da je tvrdnja da je sloboda izražavanja u opasnosti zbog tužbi fotografa opasna, tendeciozna i neistinita.
“Radi se o pokušaju da se tuđi rad stavi na raspolaganje kao javno dobro”, poručio je Mančić.
Član Upravnog odbora Asocijacije medija i direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se čitava debata odvija u ambijentu neregulisane medijske scene.
“Najveći broj medija ne radi u javnom interesu, već u skladu sa političkim, korporativnim, PR i sličnim interesima, a medijsko tržište faktički ne postoji”, rekao je Sekulić, i dodao da količina novca kojim mediji raspolažu ne zavisi od njihovog kvaliteta, već od političkog svrstavanja njihovih vlasnika na jednu od strana, pošto “politika dominira tokovima novca”.
“Duboko sam uveren da pitanja poput autorskih prava fotografa, ali i stvaralaca video zapisa i tekstova, prema kojima se sprovodi prava ‘hajdučija’, neće moći da se urede i reše dok medijska scena i tržište ne budu u boljem stanju”, zaključio je Sekulić.
Deo rasprave bio je posvećen i pitanju originalnosti autorskog dela kao preduslova za zaštitu, a direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić istakao je da se mora voditi računa o tome da se originalnim u kontekstu prava smatra “ono što potiče od autora”, a ne novo i nesvakidašnje, na šta upućuje svakodnevni govor.
Na ovom LINKU možete preuzeti priručnik “Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava”.