Glavni urednik Srpskog telegrafa, Milan Lađević, tužio je predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željka Bodrožića da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove isplati 250.000 dinara, saopštio je NUNS.
Naime, po informaciji Srpskog telegrafa, Lađevića je 1. oktobra ove godine napao nepoznati muškarac u centru Beograda, na uglu Vlajkovićeve ulice i Trga Nikole Pašića, tako što mu je, po tvrdnjama Lađevića, zadao udarac u rame, nakon čega mu je uputio pretnje rečima: „Ubiću te!“, a komentar Željka Bodrožića na ovaj događaj predstavlja povod za tužbu.
Kako se navodi u tužbi, Željko Bodrožić je, komentarišući vest o spornom događaju, za medij Republika (portal Srpskog telegrafa), izjavio da „ne zna što bi se izjašnjavao o sukobu dva građanina na ulici“.
„Ko je tu novinar? Za jednog od te dvojice sam čuo da je upao u kriminal, da se bavi reketiranjem, da za novac proganja i siluje ljude, da je kvaran i zao, i da sarađuje sa korumpiranim pandurima, a za ovog drugog vidim da ni Vi ne znate ko je, pa ako se ustanovi da je novinar ili medijski radnik, nazovite me da se izjasnim“, navodi se u tužbi izjava Bodrožića.
Dalje se navodi da je „tuženik izjavom povredio tužiočev ugled“.
„Umesto da kao predsednik i statutarni zastupnik jednog od reprezentativnih udruženja profesionalnih novinara, čiji jedan od statutom deklarisanih ciljeva jeste zaštita prava i interesa novinara, nakon spornog nemilog događaja tužiocu uputi reči podrške, tuženik je za tužioca rekao da nije novinar, da je upao u kriminal, da se bavi reketiranjem, da za novac proganja i siluje ljude, da je kvaran i zao, i da sarađuje sa korumpiranim pandurima“, piše u Lađevićevoj tužbi.
Navodi se i da je „tuženikovom izjavom posebno narušena tužiočeva reputacija koju uživa među kolegama novinarima i poslovnim saradnicima“, ali i da su „tužiočevi prijatelji, rođaci, kolege i poslovni sradnici bili začuđeni sadržinom tuženikove izjave, a ista je bila više nego dovoljna da poljulja njihovo poverenje u tužioca, kao i da preispituju mišljenje koje o tužiocu imaju“.
Stoga, dalje piše da je „tužilac Lađević svoje prijatelje, rodbinu, kolege i poslovne saradnike, morao da ubeđuje u neistinitost tuženikovih defamatornih navoda o tužiočevoj ličnosti kako bi održao i/ili obnovio poverenje tih lica“.
IZVOR: Danas