Akt o digitalnim tržištima, koji bi trebao da obuzda dominantnu ulogu velikih internet platformi, stupa na snagu u utorak, a počeće da se primenjuje od početka maja 2023. godine.
Veće EU i Evropski parlament postigli su dogovor o Aktu o digitalnim tržištima zajedno sa Aktom o digitalnim uslugama u martu ove godine.
Reč je o dve važne uredbe kojima EU želi da nametne stroža pravila i veću odgovornost digitalnim platformama za koje tvrdi da su postale privatni regulatori.
Sprovođenje Akta o digitalnim tržištima počinje za šest meseci.
Ključni pojam u Aktu je “nadzornik pristupa” digitalnom tržištu.
Nakon što se počne s primenom Akta u maju sledeće godine, potencijalni nadzornici pristupa koji dosegnu pragove utvrđene Aktom o digitalnim tržištima moraju obavestiti Komisiju o svojim osnovnim uslugama platforme u roku od dva meseca, do 3. jula 2023.
Komisija zatim ima 45 radnih dana da proceni da li je predmetni subjekat dosegao te pragove i da mu utvrdi status nadzornika pristupa, najkasnije do 6. septembra sledeće godine.
Pošto taj status bude utvrđen, nadzornici pristupa imaće šest meseci da ispune zahteve iz Akta o digitalnim tržištima, a najkasnije do 6. marta 2024.
Aktom su definisani kriterijumi na osnovu kojih će se određivati koje internet platforme treba da dobiju status nadzornika pristupa.
Reč je o digitalnim platformama koje obezbeđuju bitnu vezu između poslovnih korisnika i potrošača, a taj im položaj može omogućiti da preuzmu ulogu neke vrste zakonodavca, to jest da sami određuju pravila, zbog čega nastaju i uska grla u digitalnoj privredi.
Kako bi se rešila ta pitanja, Aktom o digitalnim tržištima utvrđuje se niz obveza koje će oni morati da poštuju te ponašanje koje će im biti zabranjeno.
Nadzornici pristupa u digitalnim svetu predstavljaju ono što su u stvarnom svetu putevi, mostovi, aerodromi.
Status nadzornika pristupa dobiće kompanije koja upravljaju jednom ili više tzv. „osnovnih usluga platforme” navedenih u Aktu o digitalnim tržištima.
Reč je o sledećim uslugama: usluge internet posredovanja, npr. trgovine aplikacijama, internet pretraživača, usluge društvenih mreža, određene usluge slanja poruka, usluge platformi za razmenu video zapisa, virtuelni pomoćnici, internet pregledači, usluge računarstva u oblaku, operativni sistemi, internet platforme za trgovanje i usluge oglašavanja.
Tu je reč uglavnom o američkim tehnološkim divovima poput Applea, Amazona, Googlea, Facebooka i Microsofta, koji su zbog svog položaja na tržištu praktično neizbežni.
Kompanija će dobiti status nadzornika pristupa ako ima znatan uticaj na unutrašnje tržište, što znači ako ostvaruje godišnji prihod na nivou Unije jednak ili veći od 7,5 milijardi evra tokom svake od poslednje tri finansijske godine ili ako je njegova prosečna tržišna kapitalizacija ili ekvivalentna fer tržišna vrednost iznosila najmanje 75 milijardi evra u poslednjoj finansijskoj godini te ako pruža istu osnovnu uslugu platforme u najmanje trima državama članicama.
Potom, dobiće status nadzornika pristupa ako pruža osnovnu uslugu platforme koja je važna tačka pristupa putem koje poslovni korisnici dolaze do krajnjih korisnika, odnosno ako pruža osnovnu uslugu platforme koja u poslednjoj finansijskoj godini ima najmanje 45 miliona mesečno aktivnih krajnjih korisnika koji su osnovani ili se nalaze u Uniji i najmanje 10.000 godišnje aktivnih poslovnih korisnika koji su osnovani u Uniji.
U Aktu o digitalnim tržištima utvrđen je popis dopuštenih i zabranjenih poslovnih praksi koje će nadzornici pristupa morati da primenjuju u svakodnevnom poslovanju kako bi se obezbedila pravednost i otvorenost digitalnih tržišta.
Prema Aktu o digitalnim tržištima nadzornici pristupa neće, između ostaloga, smeti povoljnije da rangiraju vlastite od sličnih proizvoda i usluga koje na njihovim platformama nude treće strane, sprečavati korisnike da izbrišu predinstalirani softver ili aplikaciju, kao ni da prate krajnje korisnike izvan osnovne usluge platforme nadzornika pristupa u svrhu ciljanog oglašavanja ako stvarna saglasnost nije data.
Ako nadzornik pristupa primenjuje prakse kao što su davanje prednosti vlastitim uslugama ili sprečavanje poslovnih korisnika njegovih usluga da dođu do potrošača, to može sprečiti tržišnu konkurenciju, što dovodi do manje inovacija, nižeg kvaliteta i viših cena.
Kad nadzornik pristupa sprovodi nepoštene prakse kao što su nametanje nepravednih uslova za pristup vlastitoj trgovini aplikacija ili sprečavanje instaliranja aplikacija iz drugih izvora, potrošači će verovatno morati da plate više, odnosno biće zapravo lišeni onih pogodnosti koje bi imali od alternativnih usluga.
Akt o digitalnim tržištima sprovodiće se pomoću nadzorne strukture u okviru koje će Komisija biti jedina zadužena za sprovođenje pravila – u tesnoj saradnji s telima u državama članicama EU-a.
Komisija će moći da izriče penale i novčane kazne u iznosu od najviše 10 posto globalnog prihoda kompanije, a do 20 posto u slučaju ponovljenog kršenja pravila. U slučaju sistematskog kršenja pravila Komisija će moći da odredi mere obvezne promene ponašanja ili strukturnog prilagođavanja, potrebnog za efikasno pridržavanje obveza, uključujući zabranu daljih preuzimanja.
Izvor: Zimo.hr