Tehnološki divovi Google, Facebook i Microsoft trebali bi da plaćaju veće korporativne poreze u zemljama u razvoju, kojima uskraćuju gotovo tri milijarde dolara poreskih prihoda a time i bolje usluge u javnom sektoru, upozorila je fondacija Action Aid
Fondacija se zalaže da velike kompanije budu zakonski obavezne da plaćaju minimalnu globalnu stopu korporativnih poreza.
U Action Aidu procenjuju da su siromašnije zemlje lišene i do 2,8 milijardi dolara poreskih prihoda koji bi mogli da se iskoriste za suzbijanje pandemije, piše britanski BBC.
Iz Facebook-a su odbili da komentarišu, dok iz Microsoft-a i Google-a nisu odmah odgovorili na BBC-jev zahtev za komentarom.
Multinacionalne kompanije trenutno nisu zakonski obvezne da javno objavljuju koliko poreza plaćaju u pojedinim zemljama u razvoju, podseća BBC.
Prema ActionAidu-, možda se radi o „milijardama” koje bi mogle da se iskoriste za transformaciju nedovoljno finansiranih zdravstvenih i obrazovnih sistema u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta, posebno zato što su mnogi tehnološki divovi izvestili o skoku prihoda u pandemiji.
Fondacija zagovara uspostavljanje novog globalnog poreskog sistema, po mogućstvu pod dirigentskom palicom Ujedinjenih nacija, koji bi velikim kompanijama nalagao da plate minimalnu globalnu stopu korporativnog poreza srazmerno njihovoj stvarnoj prisutnosti u privredi.
U ActionAid-u navode da bi iznos od 2,8 milijardi dolara mogao da bude dovoljan za plate 729.010 medicinskih sestara, 770.649 babica odnosno 879.899 osnovnoškolskih učitelja za celu godinu u 20 zemalja u Africi, Aziji i Južnoj Americi.
Njihova su istraživanju, kažu, pokazala da Google , Facebook i Microsoft najviše lišavaju poreskih prihoda zemlje u razvoju Indiju, Indoneziju, Brazil, Nigeriju i Bangladeš.
Cenu zastarelog poreskog sistema plaćaju žene i mladi, ističe David Archer, glasnogovornik za globalno oporezivanje u ActionAid International-u.
Taj sistem omogućava velikim tehnološkim kompanijama, uključujući Facebook, Alphabet i Microsoft, da ostvaruju veliku zaradu u pandemiji, uz mali ili nikakav doprinos javnim uslugama u zemljama na globalnom jugu, naglašava Archer.
„Manjak poreskih prihoda od 2,8 milijardi dolara tek je vrh ledenog brega, budući da je istraživanje obuhvatilo svega tri tehnološka diva„, dodaje.
„Samo bi novac koji bi Facebook, Alphabet i Microsoft plaćali po pravednijim poreskim propisima mogao iz temelja da promeni usluge iz domene javnog sektora za milione ljudi„, naglašava.
O globalnom korporativnom porezu i prilagođavanju poreskih propisa digitalnom dobu trenutno se pregovara pod pokroviteljstvom Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD). Čelnici Evropske unije naznačili su da bi mogli sami da regulišu to pitanje ako pregovori ne urode plodom.
Čelnik Facebook-a Mark Zuckerberg rekao u februaru da razume frustriranost javnosti zbog iznosa poreza koji plaćaju kompanije poput njegove.
„Facebook se pomirio sa činjenicom da će u Evropi možda morati da plaća veće poreze, prema novom regulatornom okviru i podržao je planove OECD-a da se pronađe globalno rešenje,“ dodao je Zuckerberg.
IZVOR: SEEbiz