Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju, a u ovom članku svim kreatorima sadržaja na internetu i van njega predstavljamo vodič za borbu protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija. Kome je ovaj članak namenjen? Svima od 7 do 107 godina.
U studiji koju je sproveo Institut za odnose sa javnošću Univerziteta Floride (University of Florida) (Institute for Public Relations) čak 63% ispitanika reklo je da širenje nenamerno obmanjujućih dezinformacije predstavlja ozbiljan problem u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, kao što smo pisali u našem prethodno objavljenom tekstu pod nazivom ,,Dezinformacije i društvene mreže – vodič za prepoznavanje dezinformacija na vašem fidu’’, dezinformacije koje se šire internetom mogu biti namerno obmanjujuće i nenamerno obmanjujuće dezinformacije. U terminologiji koja je zastupljena na engleskom govornom području, a koja se zatim ustalila i na drugim područjima, širenje namerno obmanjujućih dezinformacija potpada pod termin ,,disinformation’’, dok se širenje nenamerno obmanjujućih dezinformacija naziva ,,misinformation’’.
Dakle, širenje nenamerno obmanjujućih dezinformacija, što bi značilo onih informacija koje su lažne, netačne ili pogrešne, podjednako kao i širenje namerno obmanjujućih dezinformacija može dovesti konzumente takvog sadržaja do toga da izgrade netačna uverenja ili donesu pogrešne odluke zasnovane na ovakvim uverenjima. Stoga je krucijalna neprestana borba protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija, podjednako kao i blagovremeno ukazivanje konzumentima prenetih sadržaja o kojima se izveštava da su bili nenamerno obmanuti određenim dezinformacijama.
Međutim, jasno je da puko identifikovanje nenamerno obmanjujućih dezinformacija često nije dovoljno da bi se ispravile pogrešne percepcije koje su iz takvih dezinformacija već rezultirale, te da se na osvešćivanju njihovog postojanja i njihove učestalosti, kao i posledica koje one proizvode stalno mora raditi. Stoga je ideja ovog vodiča osmišljenog od strane stručnjaka iz Instituta za odnose sa javnošću Univerziteta Floride da vam pomogne u borbi protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija.
JEDAN – Pružite detaljne, ali koncizne informacije
Ispravke lažnih narativa sa detaljnim protivargumentima su delotvornije nego pojedinačna prosta upozorenja ili neutemeljena pobijanja prenete nenamerno obmanjujuće dezinformacije. Takođe, dodatne informacije o dezinformišućem narativu o kome se radi pomoći će konzumentu sadržaja da bolje shvati situaciju o kojoj je reč i lakše preispita da li je bio doveden u zabludu određenom dezinformacijom.
DVA – Objasnite šta se dogodilo koristeći se istinitim razvojem toka događaja
Opovrgavanje lažnih tvrdnji često ume da ostavi praznine u razumevanju ljudi. Problem leži, zapravo, u tome što kada ove praznine nisu popunjene, konzument neistinitog sadržaja razotkrivene informacije i dalje može da koristi kada razmišlja o situaciji o kojoj je reč. Međutim, korišćenje alternativnih kauzalnih (uzročno-posledičnih) objašnjenja doprinosi mnogo boljem shvatanju o tome zašto nešto zapravo nije tačno, a to se postiže upravo kroz izveštavanje o tome kako se situacija o kojoj je reč zapravo razvijala.
TRI – Ponovite ispravljene i tačne činjenice
Prema stručnjacima za bihevioristiku, ljudi su skloni tome da informacije koje im deluju poznatije smatraju istinitijim. Ponavljanje protivargumenata i ispravljenih navoda pomoći će da konzument sadržaja bude izloženiji istinitom narativu, što će u krajnjoj liniji doprineti tome da konzument oformi stavove koji će biti utemeljeni na tačnim, istinitim i proverenim informacijama.
ČETIRI – Ne ponavljajte pominjanje dezinformacije bez odgovarajućeg konteksta
Iznete nenamerno obmanjujuće dezinformacije ne bi trebalo ponavljati prilikom njihovog ispravljanja osim ukoliko nisu predstavljene na način da služe konzumentu da se podseti o tome da se radi o neistinitoj tvrdnji. U skladu sa time, kod svakog novog pominjanja dezinformacije o kojoj je reč akcenat bi trebalo staviti na to zbog čega je konkretna dezinformacija netačna ili obmanjujuća, a nikako na samu dezinformaciju.
PET – Ispravite nenamerno obmanjujuću dezinformaciju čim je uočite
Što duže nenamerno obmanjujuća dezinformacija ostane neispravljena, to su veće šanse da je konzumenti bez zadrške percipiraju kao istinitu i tačnu, te da je obrade kao verodostojnu. Što je trajnija izloženost konzumenta sadržaja nenamerno obmanjujućoj dezinformaciji to će ona izgledati tačnije i verodostojnije konzumentu i to čak i nakon što je naknadno bila ispravljena i razotkrivena.
ŠEST – Koristite grafike i druge vidove vizualizovanja sadržaja
Bihevioristička ispitivanja pokazala su da ljudi lakše razumeju činjenice kada su one predstavljene kroz grafike ili druge oblike vizualizovanja, nego kada se te iste činjenice prenesu u čisto tekstualnom formatu. Vizualizovanje činjenica pogotovo je korisno kod razotkrivanja dezinformacija s obzirom na to da sadržaj koji sadrži vizuelne delove više privlači pažnju konzumenta, a pri tom se na ovaj način iznete činjenice percipiraju kao jasnije i jednostavnije za razumevanje. Štaviše, sadržaj koji je prikazan na vizuelno prijemčiv način konzumentu će ujedno izgledati i kao manje pristrasan.
SEDAM – Bolje sprečiti nego lečiti iliti ključ je u preventivi
Opovrgavanje nenamerno obmanjujućih dezinformacija omogućava nam da ispravimo nastale pogrešne percepcije o nekoj situaciji nakon što je određeni lažni narativ već bio iznet. Međutim, preventivno delovanje omogućava da se pogrešna uverenja i stavovi kao posledica prenetih nenamerno obmanjujućih dezinformacija ni ne oforme. Pore toga, veća je verovatnoća da konzument neće poverovati u neku dezinformaciju ukoliko je stalno izložen upozorenjima o tome kakve sve vrste dezinformacija postoje i na koje se načine mogu preneti, bilo namerno ili nenamerno.
OSAM – Mudro birajte osobu koja će nenamerno obmanjujuće dezinformacije da ispravi, odnosno opovrgne
Ispravke nenamerno obmanjujućih dezinformacija biće delotvornije ukoliko potiču od onih ljudi za koje verujemo da su kredibilni. Ekspertiza iz neke oblasti upravo igra ključnu ulogu u davanju poverenja nekome, te je razotkrivanje dezinformacija, odnosno njihovo ispravljanje uvek delotvornije kada je urađeno od strane stručnjaka za tu oblast. Takođe, ljudi su skloniji da svoje poverenje poklone osobama sa čijim su vrednostima ili ideologijama usklađeni.
DEVET – Ohrabrite i podržite analitičko razmišljanje i kritičko razmatranje sadržaja
Ljudi koji su skloniji analiziranju manje su podložni uticaju bilo koje vrste dezinformacija, pa i onih nenamerno obmanjujućih dezinformacija. Dobar način da se konzumentima sadržaja da vetar u leđa kada je u pitanju analitično razmišljanje jeste da im se stalno skreće pažnja na rastući problem neistinitog sadržaja prepunog dezinformacija, ali i na uticaj koji ovakav sadržaj ima na njih same i društvo u celini. Upravo zato su edukacije o dezinformacijama i njihovim pojavnim oblicima, kao i kampanje za poboljšanje medijske pismenosti i uspešniju borbi protiv dezinformacija višestruko efikasne i u podsticaju konzumenata na analitičko i kritičko razmišljanje kada je u pitanju raznovrstan sadržaj kome smo svakodnevno izloženi.
DESET – Afirmišite samosvesnost svog auditorijuma
Ispravljanje, odnosno opovrgavanje nenamerno obmanjujućih dezinformacija ume da bude posebno teško kada se radi o onim konzumentima sadržaja kod kojih je uverenje presudno za njihov identitet ili pogled na svet. Kako bi se doprelo do ovog dela auditorijuma neophodno je da se podstiče njihova samosvesnost na način da razmišljaju o pozitivnim osobinama i vrednostima koje poseduju. No, još je važnije konzumentima pokazati da njihovo zanimanje za određenu temu ili problem ni u kom slučaju ne treba da bude smanjeno ili potisnuto zato što su u nekom momentu bili žrtva dezinformacije, naprotiv, potrebno je stalno ukazivati da smo dezinformacijama svi izloženi, te da je normalno da pred njima nekada i pokleknemo, ali da to nije ni strašno ni sramotno.
IZVOR: Demostat