Kada je Tviteraš koji se predstavlja kao Kaldrmaš napravio nalog na ovoj društvenoj mreži 2009. godine, tada je ova platforma bila „prepuštena sama sebi”, kaže.
„Nije se ukrštao sa drugim medijima. Teme su muzika, film, književnost, kultura, umetnost, oprezna priča o politici, ali bez ostrašćenosti“, kaže.
Danas, iako daleko manji od drugih društvenih mreža poput Fejsbuka, uticaj Tvitera može biti daleko veći.
Koriste ga političari, mediji, aktivisti i postao je mesto za pokretanje društvenih promena, političkih kampanja i građanskog aktivizma.
„Mnogi ljudi, bez obzira na status, imaju potrebu da nešto kažu svetu oko sebe – u tome leži uspeh Tvitera“, kaže komunikološkinja Jelena Kleut za BBC na srpskom.
Poslednjih godina, ova društvena mreža bori se sa neuspešnijom stranom platforme – suzbijanjem različitih oblike digitalnog nasilja, govora mržnje i lažnih vesti.
Kako je najbogatiji čovek probao, pa odustao od kupovine Tvitera
Ilon Mask, biznismen i najbogatiji čovek na svetu, u januaru 2022. počeo je intenzivno da istražuje mogućnost investicija u Tviter.
Par meseci kasnije, on je povećao udeo u vlasništvu na 9,2 odsto, čime je postao najveći pojedinačni deoničar.
Početkom aprila, kompanija je saopštila da će Mask postati član borda direktora Tvitera.
„On je i strastveni ljubitelj Tvitera i žustri kritičar platforme, a to je upravo ono što nam je potrebno u bordu kako bismo postali još jači“, napisao je tada Parag Agraval, izvršni direktor Tvitera.
U slavljeničkom stilu je napisao: „Dobro došao, Ilone!“.
Samo nekoliko dana kasnije, Mask je saopštio da ipak neće u upravljačku fotelju, ali da želi da investira.
Krajem aprila, Mask je ponudio 44 milijarde evra za kupovinu kompanije, što je upravni odbor prihvatio.
Dok su trajala nagađanja o dinamici realizacije posla, Mask je predložio „borbu protiv botova“ na Tviteru, kao i još nekoliko promena, poput vraćanja nekih zabranjenih naloga među kojima i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Početkom jula, Mask je saopštio da odustaje od kupovine Tvitera zbog navodnih prekršaja u uredbama dogovora o kupovini.
Optužio je čelnike kompanije da mu nisu dali dovoljno podataka o broju lažnih i bot naloga koje je od njih tražio.
„Tviter je u nekim slučajevima ignorisao zahteve gospodina Maska, u nekim ih je odbio, i to iz razloga koji ne deluju opravdano.
„A u nekim slučajevima su tvrdili da su prihvatili zahtev, ali bi onda dali nepotpune ili neupotrebljive podatke“, piše u pismu Maskovog advokata američkoj Komisiji za hartije od vrednosti.
Međutim, čelnici Tvitera najavili su pravnu borbu i da će iskoristiti dostupna pravna sredstva kako bi osigurali da se realizuje Maskova ponuda.
Kolika je moć ove društvene mreže?
U martu 2021, prvi tvit osnivača ove mreže Džeka Dorsija, prodat je za skoro tri miliona dolara.
U njemu je pisalo: „Podešavam moj Tviter“.
Sa više od 350 miliona korisnika, daleko je ispod Jutjuba koji ima dve milijarde i Fejsbuka sa skoro tri milijarde korisnika.
Najviše se koristi u Americi, Japanu, Indiji i Velikoj Britaniji, pokazuju podaci portala Dejtareportal (Datareportal).
Nalozi sa najviše pratilaca variraju između američkih političara i pop zvezda, kao i sportista.
Bivši predsednik SAD Barak Obama ima skoro 130 miliona pratilaca.
Slede pevači i pevačice Džastin Biber, Kejti Peri i Rijana sa više od 100 miliona.
Fudbaler Kristijano Ronaldo ima malo više od 90 miliona pratilaca.
Međutim, platforma se ne koristi samo za praćenje aktivnosti omiljenih javnih ličnosti.
Nekoliko važnih događaja u poslednjoj deceniji desili su se upravo zahvaljujući Tviteru.
Jedan od njih je i talas revolucija koji se proširio mnogim arapskim zemljama počevši 2011. godine, poznat kao Arapsko proleće.
Komunikološkinja Kleut postavlja pitanje „da li bi bilo Arapskog proleća da nije bilo ove mreže“.
„Kroz to se može sagledati značaj Tvitera“, kaže ona.
Osim toga, Tviter je zaslužan za uspon pokreta koji je osnaživao žrtve da prijave seksualno nasilje #MeToo i pokreta Životi crnaca su važni (Black Lives Matter), koji je dodatno dobio na značaju posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda 2020.
Kleut kaže da je upitno da li bi ovi pokreti bili toliko uspešni da nije bilo Tvitera.
„Tviter revolucije, kako ih neki teoretičari nazivaju, nastale su upravo tako što je ova mreža iskorišćena kao aktivistički resurs.
„On je značajan za širenje informacija i, delimično, za samoorganizovanje pokreta i inicijativa“, navodi.
Tviter se profilisao, dodaje, kao mreža na kojoj se govori o javnim stvarima.
Isprva je svaki korisnik mogao da iskuca samo 140 slova u jednoj objavi (tvitu), a kasnije je to ograničenje prošireno na 280.
Kleut kaže da bojazan da će se celokupna javna diskusija svesti na 140 slova nije bila opravdana jer „Tviter odista jeste postao mesto žive diskusije i razmene argumenata“.
„Međutim, sa povećanim značajem Tvitera u političkoj komunikaciji nastale su i negativne strane – agresivni i ostrašćeni napadi na neistomišljenike“, kaže Kleut.
U čemu je caka?
I oni koji ga osporavaju i oni koji ga hvale, navodi Kleut, polaze od činjenice da Tviter svima omogućava komunikaciju na relativno jednakim osnovama.
„Oni koji ga osporavaju navode da određeni korisnici pokušavaju da manipulišu prostor ‘tviteraških’ diskusija mišljenjima koja nisu autentična“, kaže.
Problem Tvitera jesu i „botovi“.
Šta je bot?
Andrej Petrovski, Šer fondacija
Reč bot ima dva značenja:
Može biti softver koji je automatizovan da odgovara ili izvršava neke aktivnosti, a da time na neki način oponaša čoveka koji koristi nalog.
Botovi su i ljudi (trolovi) koji po nečijoj direktivi na internetu objavljuju sadržaj koji može biti afirmativan ili napadački, a uglavnom za politički cilj određenih struktura.
Botovi u Srbiji ili bilo gde na svetu funkcionišu po istom principu.
To je grupa ljudi, obično stranački aktivisti, koji hoće da doprinesu svojoj stranci.
Međutim, ono gde prevazilazi klasični stranački aktivizam, na koji svako ima legitimno pravo, jeste kada se takva aktivnost na neki način institucionalizuje – napravi se neka struktura, takozvana trol-fabrika.
U tim fabrikama imamo ljude koji ponekad dobijaju i platu da bi plasirali određeni sadržaj.
U aprilu 2020. godine, dva meseca pred parlamentarne i lokalne izbore, Tviter je uklonio 8.558 naloga iz Srbije,
Kao razlog su naveli „učestvovanje u koordinisanom promovisanju vladajuće partije i njenog lidera“.
„Nalozi su uklonjeni jer su kršili politiku ove društvene mreže i podrivali javnu raspravu“, naveli su u saopštenju.
U izveštaju „Boriti se kao lav za Srbiju“ Internet opservatorije Univerziteta Stanford iz Kalifornije, navodi se da se više od osam i po hiljada naloga bavilo retvitovanjem.
„Uglavnom su retvitovali sadržaj sa profila Aleksandra Vučića i naloga koji su podržavali predsednika“, rekao je tom prilikom jedan od autora istraživanja Daniel Buš za BBC na srpkom.
Dodao je da osim retvitova sadržaja sa profila predsednika, sa ovih profila se odgovaralo da tvitove naloga predsednika Vučića porukama podrške.
Tviter, mediji i lažne vesti
Pravljenje vesti od tvitova odavno je ustaljena praksa.
Komunikološkinja Kleut kaže da je medijima Tviter postao važan izvor informacija.
„Izvesno je da medijski i politički diskurs danas ne bi izgledao isto da nije bilo Tvitera, jer je mnogo više nego neke druge društvene mreže preuzeo ulogu javnog informisanja i javne debate“, navodi.
Urednik portala specijalizovanog za raskrinkavanje lažnih vesti FejkNjuz tragač Stefan Janjić kaže da je primetno da veliki broj medija u Srbiji svoju agendu kreira praćenjem trendova na Tviteru.
„To može biti korisno, budući da je Tviter izuzetno brz izvor informacija.
„Kada su se nedavno dogodile eksplozije u Čačku, tviteraši su o tome izveštavali istog trenutka, satima pre mejnstrim medija, budući da su eksplozije otpočele posle ponoći“, navodi on za BBC na srpskom.
Dodaje da se slična vrsta ekskluzivnih informacija mogla pronaći na Tviteru i prošle godine, tokom julskih protesta.
„Međutim, mediji često kao dovoljan povod za izveštavanje uzimaju neki neproveren tvit, tvit-raspravu ili vređanje, bez elementa javnog interesa, što savršeno odgovara principu kopi-pejst novinarstva i dizanju čitanosti bizarnim i neproverenim informacijama“, navodi.
Kleut podseća, da iako u slavljeničkom raspoloženju, ne treba zaboraviti da Tviter u Srbiji koristi relativno mali broj građana, manje od 10 odsto korisnika interneta.
Prema podacima sajta Dejtareportal za 2021. godinu, u Srbiji skoro 300.000 ljudi koristi Tviter, a Fejsbuk oko 3,2 miliona ljudi.
Međutim, dodaje da ga koriste oni koji imaju društvenu moć pa se dešavanja na Tviteru prenose i u živote onih koji nemaju Tviter.
To se možda najbolje vidi na primeru bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Kleut kaže da je pitanje da li bi medijski i politički fenomen Donalda Trampa bio moguć bez Tvitera.
„Njemu je Tviter omogućio da ‘preskoči’ medijske filtere i direktno se obrati biračima“, navodi.
On je imao 88 miliona pratilaca, pre nego što mu je nalog trajno ukinut početkom godine „zbog veličanja nasilja“ na protestima u Vašingtonu.
Tramp je pobedio na predsedničkim izborima u novembru 2016. godine, iako su ankete pokazivale da njegova protivkandidatkinja Hilari Klinton ima daleko veću podršku.
Tada su na Tviteru iskorišćeni botovi, navodno poreklom iz Rusije, kako piše magazin Tajm, što je verovatno uvećalo Trampove glasove za 3,23 odsto.
Oni su širili tvitove podrške Trampu, koje su potom njegove pristalice širile dalje.
Takođe, na Fejsbuku su grupe podrške bivšem predsedniku postale brojne i masovne, a u njima su se često delile lažne vesti o Klinton, kao i tekstovi u kojima se Tramp prikazuje u dobrom svetlu.
Tviter kao i ostale društvene mreže, može biti pogodno tlo za širenje lažnih vesti.
Janjić kaže da je do sada najveće istraživanje o lažnim vestima sprovedeno upravo na Tviteru.
„Ta društvena mreža je transparentnija od svih ostalih uticajnih onlajn platformi kada je reč o mogućnostima praćenja brzine i modela širenja dezinformacija“, navodi.
Pomenutim istraživanjem utvrđeno je da se lažne vesti šire šest puta brže od istinitih, kao i da lažna vest ima 70 odsto šanse da bude retvitovana u odnosu na istinu.
„Na Tviteru se neretko mogu pronaći netačne informacije, foto-montaže i autentične fotografije s netačnim opisom, dok su primeri video-manipulacija nešto ređi.
„Ukoliko bismo uporedili Fejsbuk i Tviter, videli bismo različite pristupe suprotstavljanju ovakvim sadržajima“, navodi.
Dodaje da je Fejsbuk sklopio partnerstvo sa servisima za proveru informacija – u Srbiji sa Istinomerom i novinskom agencijom AFP – i kroz tu saradnju smanjuje vidljivost dezinformacija.
„S druge strane, Tviter u Srbiji ne sarađuje s stručnjacima, ali se kao moćan model za borbu protiv lažnih vesti pokazuje ‘volonterski’ rad entuzijastičnih tviteraša.
„Iz iskustva rada na FejkNjuz tragaču primećujem sledeće – dok nam čitaoci prijave sumnjiv tvit i dok stignemo da pogledamo o čemu je reč, neko od tviteraša je već sproveo analizu – guglao, pregledao baze podataka, pronašao tačnu informaciju, autentičnu fotografiju“, kaže on.
Navodi da među tviterašima ima mnogo onih koji su izuzetno medijski pismeni, a njihove kratke tvit-analize uglavnom su vrlo visoko pozicionirane među odgovorima na originalni tvit.
„Takav mehanizam se na Fejsbuku znatno ređe primećuje, a čak i onda kada se dogodi nije dovoljno vidljiv“, kaže.
Tviter i pandemija korona virusa
Korisnik koji sebe naziva Kaldrmaš navodi za BBC na srpskom da je Tviter mreža brzih vesti, ali da njeno korišćenje, kao posmatrača/čitaoca ili kao kreatora sadržaja, zahteva jednu dozu odgovornosti i znanja.
„Na to, kao što smo videli i tokom pandemije korona virusa, ne možemo nikoga da nateramo“, navodi on.
Dezinformacije o korona virusu bile su prisutne na svim društvenim mrežama, tako i na Tviteru.
Janjić navodi da je Fejsbuk ipak bio veći rasadnik netačnik sadržaja nego Tviter.
„To pokazuje istraživanje koje je sprovela regionalna mreža SiČek (SeeCheck) na uzorku od 4.654 dezinformacije.
„Tome je, verujem, doprineo i pomenuti mehanizam ‘samoodbrane’ na Tviteru, gde su entuzijastični tviteraši u izuzetno kratkom roku ‘odvajali žito od kukolja’“, kaže on.
Navodi da ne treba smetnuti s uma ni sistem „kvoutovanja“ pomoću kojeg se tviteraši-dezinformatori izlažu nekoj vrsti javne sramote kada se utvrdi da su lagali, što ih nadalje može navesti na veći oprez.
Tviter i Srbija – o čemu i kako tvitujemo
Kaldrmaš kaže da je „zajednica“ na ovoj mreži u samom početku bila grupa ljudi koja nije bila ograničena ni vezana samo za Srbiju.
„Prva veća zajednica se grupisala oko zajedničkog jezika koji smo nekada zvali srpskohrvatski ili hrvatskosrpski.
„Grupisanje nije bilo teritorijalno, nego jezičko“, kaže on.
Dodaje da su ljudi različitih godina iz različitih delova bivše Jugoslavije otkrivali „onu drugu stranu i povezivali se“.
„Čak su ljudi iz Rijeke ili Zagreba dolazili u posetu Beogradu i obrnuto.
„To nisu bile samo romantične, nego i prijateljske veze koje još uvek traju“, kaže on.
Dodaje da mržnja, koja je danas prepoznatljivo obeležje ove mreže, tada nije bilo toliko prisutna.
Nedavni primer jeste bujica rasističkih tvitova nakon finalne utakmice Evropskog prvenstva između Engleske i Italije, odigrane 11. jula.
Trojica fudbalera Engleske, koji su crnci, omašili su penale u produžecima, a Engleska je izgubila.
Tviter je u roku od 24 sata omorao da izbriše više od 1.000 tvitova, kao i da trajno ukine naloge sa rasističkim sadržajem.
Kada je u pitanju region, gotovo polovina prijava na Fejsbuku i Tviteru odnosi se na govor mržnje, pokazalo je istraživanje Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN).
Dodaje se da svaka druga objava prijavljena kao govor mržnje, pretnja nasiljem ili uznemiravanje ostaje onlajn.
Tako je i Staša Ivković bila žrtva napada i pretnji.
Ona je u martu ove godine obelodanila postojanje grupa na aplikaciji Telegram u kojima muškarci, pretežno sa Balkana, razmenjuju pornografske video snimke, fotografije i adrese žena i devojaka – mahom bez njihovog pristanka.
A kada je na Tviteru objavila detalje iz ove grupe, njena fotografija je uz pretnje i uvrede počela da se deli u grupama na Telegramu.
Neki od trendova u Srbiji u poslednjih nekoliko godina bili su raznoliki – od korona virusa, predsedničkih izbora u Americi, serija Južni vetar, Igra prestola, Senke na Balkanu i Ubice mog oca, do rijaliti programa Zadruga.
Kleut kaže da prema poslednjim poslovim potezima Tvitera, deluje da možemo da očekujemo promene.
„Tviter je na pojedinim tržištima uveo opciju video priča (Fleet), a u Kanadi i Australiji je pokrenuo Tviter blu (Twitter Blue) dodatak koji nudi plaćenu pretplatu i podršku aktivnijim korisnicima.
„Tržišna trka sa drugim platformama može, plašim se, da promeni karakter ove društvene mreže“, navodi.
IZVOR: BBC