Dokument koji nam dolazi u pravom trenutku – u vreme raspisivanja ovogodišnjih konkursa za medije na svim nivoima vlasti
Hvale vredan je trud Centra za održive zajednice uložen u nastanak ovog registra koji pruža sumaran i sistematičan pregled svega u domenu projektnog sufinansiranja od njegovog uvođenja. Zamišljen kao jedan od stubova na kojem se zasniva Zakon o javnom informisanju i medijima, institut projektnog sufinansiranja je primer nedostatka političke volje za istinske reforme koje je trebalo da uslede paralelno sa procesom izlaska države iz vlasničke strukture medija.
Deo tih reformi predstavljalo je i konačno uvođenje Registra medija pri Agenciji za privredne registre sa idejom veće transparetnosti svih medijskih subjekata. Tu se stalo na pola puta jer pomenuti registar ne sadrži spisak svih novčanih transakcija organa javne vlasti ka medijima koje propisuje Zakon o javnom informisanju i medijima. I pored zaprećenih novčanih kazni za nepostupanje, Ministarstvo kulture i informisanja je pasivni posmatrač što dodatno ohrabruje sve koji krše medijske zakone.
Da je bilo političke volje i iskrene rešenosti, Registar medija bi danas izgledao kao Baza za projektno sufinansiranje medija u Srbiji. Pošto to nije slučaj, ostaje da se nadamo da će izgled i sadržaj ove baze biti dodatni motiv za modernizaciju i usavršavanje Registra medija nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima, što će se valjda desiti do kraja ove godine.
Baza podataka daje pregledan uvid kako je od 2015. do 2021. godine potrošeno 137 miliona evra budžetskih sredstava po osnovu projektnog sufinansiranja. Ovaj registar daje osnovu za dalje usavršavanje po više osnova, o čemu se pričalo prilikom njegove skorašnje prezentacije. Tu se svakako misli na bazu medijskih stručnjaka/eksperata koji odlučuju o dodeli sredstava pristiglim projektima, a čija je selekcija od strane onih koji raspisuju konkurs ključna za raspodelu budžetskih sredstava na svim novima vlasti. Značajan deo posla tu je već uradio BIRN sa svojom bazom, koju bi trebalo inkorporirati u novu Bazu i “osvežiti” novim podacima o sastavu komisija. Bez ove komponente, Baza će ostati nedorečena u razumevanju problema sa kojima se u praksi suočava dobro zamišljeni ali poslednjih pet godina nakaradno realizovani i zloupotrebljeni koncept projektnog sufinansiranja.
Baza projektnog sufinansiranja predstavlja deo mozaika za razumevanje koncepta državne pomoći koji je dodatno aktuelizovan nedavnom uredbom Vlade Srbije kojom se uređuje dodela državne pomoći u oblasti javnog informisanja. Upravo je zbog toga veoma značajno razmotriti modalitete kojima bi se Bazi projektnog sufinansiranja u nekoj formi priključio i pregled svih oblika državne pomoći kojim se finansiraju javni medijski servisi i izdavačka kuća „Panorama”, ali ponajviše mediji čiji su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina. Pokrajinska Vlada, preko resornog sekretarijata, u diskutabilnom procesu koji nije usaglašen sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima godinama unazad izdvaja više za ove medije nego što to putem projektnog sufinansiranja čini republičko Ministarstvo za kulturu i informisanje. Ova nedoslednost u dosadašnjoj primeni medijske legislative aktuelizovana je tokom procesa izmene i dopune krovnog medijskog zakona. Svođenje problema isključivo na odnose nacionalnih saveta i njihovih medija u pogledu uređivačke autonomije nedovoljno je za istinske reforme u ovoj oblasti.
Prostora za usavršavanje Baze ima i na tome bi trebalo raditi. Time se podižu standardi u ovoj oblasti ispod kojih usavršeni budući Registar medija ne bi smeo da ide. Ako ima političke volje.
IZVOR: Bezbedni novinari