Sve je više medija u svetu u vlasništvu ili pod uticajem države koji nemaju zadovoljavajući nivo nezavisnosti u izveštavanju. Dok je u Evropi sve rizičnije za rad takvih medija, u Srbiji već postoji veliki broj zarobljenih medija, navodi se u istraživanju mađarskog Centra za medije, podatke i društvo, u kome je učestvovalo 546 medija iz 151 države
Istraživački Centar za medije, podatke i društvo (Centar for Media, data and Society – CMDS), koji radi pri Centralnoevropskom institutu (CEU) sa sedištem u Budimpešti, objavio je nedavno komparativnu analizu nezavisnosti medija u svetu pod nazivom „Stanje državnih medija – Globalna analiza uredničke nezavisnosti državnih medija i uvod u novu medijsku tipologiju”.
Istraživanje 546 medija iz 151 države trajalo je četiri godine.
Kako se navodi u saopštenju za javnost CMDS-a, naslovljenog „Pretužno stanje državnih medija, čak četiri petine svetskih medija nema nezavisnost pri uređivanju”, cilj istraživanja bio je da se ovom problemu priđe sveobuhvatnije od puke podele na nezavisne medije i one koji su pod uticajem vlasti.
Bez obzira na to što je u svim slučajevima država potpuni ili delimični finansijer medija, „između glasila koja su pod direktnom kontrolom države, čija je karakteristika širenje propagande, i javnih glasila koja su ustrojena tako da operišu nezavisno i u javnom interesu, postoje nijanse koje treba proučiti da bi se shvatio uticaj državnih medija na ceo medijski sektor i društvo u celini”, stoji u izveštaju.
Nakon analize 546 svetskih medija, ovo istraživanje pokazalo je da oko 80 odsto njih nema uređivačku nezavisnost.
Autori izveštaja Marijus Dragomir i Astrid Sorderstrom podelili su glasila prateći učešće države u tri segmenta medijskog poslovanja: finansiranju, upravljanju/vlasništvu i/ili uređivačkoj politici.
„Podrška vlade medijima nije nužno loša stvar, ali korišćenje državnih resursa za kontrolu uređivačke politike medija jeste”, navodi se u analizi CMDS-a i dodaje da je glavna dilema, kada se govori o ulozi državnih medija u društvu, kako osigurati podršku ovim kućama a ne povrediti njihovu uređivačku autonomiju.
Uređivačka politika je, prema CMDS-u, ključna odrednica nezavisnosti medija, pri čemu je „kontrola uređivačke politike” definisana kao – nemogućnost medija da samostalno donosi uređivačke odluke, što je rezultat direktne ili indirektne kontrole koju nadležni vrše nad procesom odlučivanja.
Prema tome da li podležu takvoj kontroli ili ne, CMDS je medije podelio na nezavisne i zarobljene.
Nezavisni mediji mogu biti u vlasništvu ili pod upravom države, ili ih država može finansirati, ali ona ne utiče na njihovu uređivačku politiku. S druge strane, grupu zarobljenih medija čine oni mediji čiju uređivačku politiku kontrolišu pripadnici vlasti bez obzira na njeno vlasništvo, odnosno upravu, ili način finansiranja.
Evropa ima veliki broj nezavisnih medija, ali i sve veći rizik za njihov opstanak
Prema istraživanju 546 svetskih medija, 110 ih spada u grupu nezavisnih. Od tih 110, samo 18 su javni servisi, od kojih 11 ima sedište u Evropi.
CMDS ukazuje na to da se, iako postoji vidljiv jaz između kvaliteta vesti na Zapadu i u ostatku sveta, Evropa suočava sa sve većim brojem pretnji vlada i političkih organizacija koje pojačavaju napore da preuzmu kontrolu nad medijima.
„Evropa ima veliki broj nezavisnih medija, a mnoge finansira ili vodi država, što je veoma rizično”, navode iz CMDS-a i dodaju da za 24 evropska medija iz ove kategorije postoji rizik da izgube uređivačku nezavisnost.
Kako pokazuje istraživanje, trećina zarobljenih medija, koji su u 85 odsto slučajeva glasnogovornici aktuelnih vlasti, takođe ima sedište na ovom kontinentu – najveći broj njih je u centralnoj i istočnoj Evropi i u regionu Turske.
Tako, između ostalog, CMDS ističe da je u Poljskoj i Turskoj zarobljeno mnoštvo privatnih medija, u Hrvatskoj javni servis, a u Srbiji i jedno i drugo.
S tim u vezi, Srbija je uvrštena u grupu zemalja gde postoji zabrinjavajući trend porasta broja privatnih medija u kojima državni moćnici imaju kontrolu nad uređivanjem. Pored nje, u ovoj grupi su još Poljska, Mađarska i Turska.
CMDS je analizirao stanje u nekoliko srpskih medija, od kojih su RTS, RTV i Politiku svrstali u grupu zarobljenih medija u državnom vlasništvu ili kojima upravlja država, a korporaciju Kopernikus (TV Prva i B92), Kurir, Tanjug i Večernje novosti u grupu zarobljenih privatnih medija.
„Zarobljavanje privatnih medija najviše se uočava u državama sa tradicijom državnog intervencionizma u medijima”, objašnjavaju iz CMDS-a.
Ipak dodaju da „uprkos lošoj situaciji u ovom regionu, u Evropi ima prostora i za gore”, te podsećaju na slučaj u Sloveniji, u kojoj su javna radio-televizija RTV SLO i novinska agencija STA od 2019. godine na udaru desničarskih političkih partija koje pokušavaju da im ugroze finansiranje, a time i nezavisnost.
ZA UREDNIČKU AUTONOMIJU POTREBNA NEZAVISNA UPRAVLJAČKA I NADZORNA TELA
Država finansira medije direktno i indirektno, a CMDS ističe da „iskustvo pokazuje da što je veći udeo državnih subvencija u budžetu medija, manja je njegova nezavisnost”.
Osim toga, oni podsećaju da države imaju veću kontrolu uređivačke politike ukoliko učestvuju u imenovanju članova i članica upravljačkih tela medija.
„Nasuprot tome, u državama u kojima nadzorna tela medija imenuju raznovrsnije grupe institucija i ljudi (političke aktere, organizacije civilnog društva, akademske zajednice, profesionalne organizacije, stručnjake itd.), državna kontrola je manje izražena”, zaključuje CMDS.
U istraživanju se navodi da garancija uredničke nezavisnosti uključuje i zabranu vlastima da se mešaju u uređivanje medijskog sadržaja, kao i uvođenje mehanizama ocenjivanja ili nadzora sadržaja koji potvrđuju njegovu nezavisnost, poput ombudsmana ili programskih saveta.
Još se dodaje i da je „važno naglasiti da samo postojanje takvog statusa urednika i nadzornih tela nije dovoljno za osiguravanje uredničke autonomije”.
Iz CMDS-a objašnjavaju da rukovodstva medija moraju imati konkretne mehanizme kojima će sprečiti sve pritiske, a da nadzorna tela moraju biti nezavisna i sposobna da utiču na rukovodstvo medija da zaštite novinarsku nezavisnost.
IZVOR: Cenzolovka