Slobodni, odgovorni i raznovrsni mediji temelj su svakog demokratskog sistema. Svaki građanin ima pravo da dobije pluralistične informacije koje pomažu da se oblikuje javno mnjenje o brojnim temama koje direktno utiču na njegov život i blagostanje. Građani moraju biti adekvatno informisani ukoliko žele aktivno da učestvuju u svom društvu.
Nezavisno, inkluzivno, odgovorno i edukativno informisanje jedno je od osnovnih prava u svakoj evropskoj konsolidovanoj demokratiji, bez obzira na to da li je u pitanju država članica EU, kandidat za članstvo ili, poput Norveške, praktična, ali ne i formalna članica. Na operativnom nivou, svaki novinar ističe se kao ključni profesionalac sa gotovo strateškom odgovornošću te je svakome ko obavlja ovaj posao potrebno obezbediti najbolje moguće uslove za rad.
Jačanje nezavisnih medija i poboljšanje okruženja za novinare predstavljaju prioritet u saradnji Norveške i Srbije. Zajedno sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, Evropskom unijom i drugim partnerima, pažljivo pratimo i podržavamo reforme u medijskom sektoru. Ova, 2020. godina dobro je počela, usvajanjem Medijske strategije, a tekući rad na Akcionim planovima koji je prate, obećava. Veoma je pozitivno i to što Regulatorno telo za elektronske medije preuzima aktivnu ulogu i redovno objavljuje svoje odluke.
Tokom pandemije, a zbog svog važnog uticaja na društvo, mediji igraju ključnu ulogu i imaju posebnu odgovornost u pružanju tačnih i pouzdanih informacija o tome šta se zaista dešava, na koji način možemo kolektivno da se izborimo sa izazovima sa kojima se suočavamo, kao i o spremnosti vlasti da odgovori na aktuelnu situaciju. Naročito u vreme kada su osnovna prava građana ograničena ili sužena zbog uvođenja bezbednosnih mera, novinari imaju dodatnu ulogu kao „psi čuvari“ koji omogućavaju javni nadzor i raspravu o adekvatnosti novih mera koje su vlasti uvele. U Norveškoj medije smatramo četvrtom silom, ističući značaj koji im kao društvo pridajemo.
Slobodan protok vesti i informacija bitniji su nego ikada do sada, kao i omogućavanje otvorenog javnog dijaloga i razmena vitalnih informacija. Zbog toga je integritet svakog novinara, urednika, upravnih odbora i vlasnika medija, od najveće važnosti. Objektivnost, tačnost i iznošenje činjenica u izveštavanju medija moraju biti prioritet a države treba da im omoguće takvo izveštavanje, u skladu sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja.
Indeks slobode medija za 2020. godinu, koji objavljuje organizacija Reporteri bez granica, ističe da pandemija pojačava već postojeće pretnje slobodi medija. Nažalost, ovogodišnji izveštaj pokazuje jasnu korelaciju između suzbijanja slobode medija, u kontekstu pandemije koronavirusa, i rangiranja nekih zemalja u tom indeksu. Treba da imamo na umu da živimo u vremenu u kojem su primetne sve veće tendencije širenja dezinformacija i izvrtanja činjenica. Ovo je često ukorenjeno u raznim političkim ili ekonomskim interesima, koji medije zloupotrebljavaju kao instrumente mekog pritiska u službi različitih agendi.
Nažalost, širom sveta svedočili smo primerima „infodemije“ koja je u stopu pratila pandemiju. To je zahtevalo ulaganje velikih napora u borbi protiv dezinformacija, kako bi činjenice stigle do javnog prostora i omogućile nam da racionalno percipiramo ono što se stvarno dešava.
Prenoseći činjenice, novinari doprinose jačanju opreza i spremnosti društva u celini. Zbog toga bi sigurnost novinara, kako fizička tako i psihološka, trebalo da bude na prvom mestu. Medijske organizacije treba da se pobrinu da novinari budu obučeni o merama predostrožnosti i opremljeni zaštitnim sredstvima. Kada se novinari šalju na teren da izveštavaju o virusu, njihova bezbednost mora biti prioritet. Takođe, novinari zavise i od toga koliko će se vlasti pobrinuti za njihovu bezbednost u radu.
Žao nam je kada čujemo za situacije u kojima se novinarima preti ili se ućutkuju, a u nekim slučajevima i uznemiravaju zbog kritikovanja vlasti, i to je za svaku osudu. Znamo da svaki čin uznemiravanja i nasilja koji prođe nekažnjeno povećava šanse da se slična dela dešavaju i dalje. Sve države moraju da se postaraju da se pretnje i napadi na novinare istraže brzo, efikasno i nepristrasno, ali i da se okončaju krivičnim gonjenjem i presudama, jer je to jedini način da se izborimo sa ovom izopačenom lošom praksom.
Od početka pandemije, svedoci smo ozbiljnih napada na slobodu izražavanja i slobodu medija širom sveta. Ne smemo zaboraviti da ovi napadi predstavljaju ozbiljne napade na samu demokratiju, a u trenutnoj situaciji u kojoj se borimo protiv nevidljivog epidemiološkog neprijatelja, takvi napadi su napadi na javno zdravlje i bezbednost svih nas.
Prepreke u slobodnom pristupu informacijama i dalje postoje, dok je pluralizam medija nedovoljno razvijen, što je posebno problematično u kriznim vremenima. Upravo zbog toga, Norveška je povećala podršku unapređenju slobode medija na Zapadnom Balkanu i stavila na raspolaganje 20 miliona norveških kruna, koji će biti dodeljeni kroz poziv za podnošenje predloga koji sprovodi Balkanski fond za demokratiju nemačkog Maršalovog fonda.
Sloboda medija jedan je od dva stuba ove podrške, a naš cilj je da ovim programom doprinesemo stvaranju povoljnijeg okruženja za razvoj slobodnih i nezavisnih medija, jer upravo to vidimo kao preduslov za izgradnju demokratskih društava.
Poziv je namenjen organizacijama civilnog društva koje su registrovane u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makediniji i na Kosovu, za projekte u oblastima:
• promovisanje medija i digitalne pismenosti
• jačanje integriteta medija, uključujući podršku radu medijskih samoregulatornih tela, medijskih udruženja, medijskih sindikata
• poboljšanje uslova za bezbednost novinara
• istraživačko novinarstvo
• promovisanje pristupa informacijama (sloboda informisanja)
• doprinos otkrivanju i sprečavanju dezinformacija, falsifikovanih informacija i propagande
• podrška lokalnim medijima i razvoj njihovih kapaciteta
• istraživanje, medijski monitoring, praćenje rada regulatornih tela i funkcionisanja pravnog okvira
• izveštavanje, preporuke javnih politika, zagovaranje
• doprinos pluralizmu medija
Želeo bih da pozovem i ohrabrim organizacije civilnog društva da učestvuju u ovom pozivu za podnošenje predloga projekata, koji je otvoren do 15. oktobra 2020. godine. Nadam se da ćemo na ovaj način uspeti da podignemo svest o ovoj ključnoj temi i da poboljšamo medijsko okruženje.
Ambasador Norveške u Beogradu, Jorn Jelsta