„Pokušali smo sve što smo mogli“ je rečenica koju je izgovorila Alison Filips dva dana pre nego što će na velika vrata najavljivani londonski dnevni list Novi dan (New day) saopštiti da prestaje da izlazi, maja 2016. godine.
Samo devet nedelja ranije, glavna urednica ove novine rekla je kako veruje da i pored toga što su mladi, ali i ljudi srednjih godina na Fejsbuku, papir i vest na tom novinskom papiru i dalje imaju nešto povezujuće sa ljudima.
Nisu uspeli.
Zašto je ovaj ekspresan prestanak rada jedne novine u ipak ozbiljno uređenom medijskom sistemu kakav je britanski zanimljiv za nas.
Recimo to ovako, 5 godina kasnije, u Srbiji u svega nekoliko meseci, imamo situaciju da dobijamo dve nova štampana medija, na već prilično zasićenom tržištu. Jedan poslednjeg dana 2020, drugi se uveliko najavljuje prvih dana aprila.
Pomenuti britanski „New day“ je zaista osetio novi dan posle devet nedelja ovekovečen u digitalnom šamaru, kako od oglašivača, tako i od čitalaca koji su još jednom potvrdili da neće tek tako napustiti telefon, tablet, laptop i otići na trafiku da kupe novine.
Sve ovo deluje nekome prilično neshvatljivo, ali definitivno ne može, a da nas ne vrati na podatke koje možete u samo nekoliko klikova naći na internetu, a oni glase: u periodu od 2004. godine do 2014, na teritoriji Britanije je čak 160 izdavača manje, dok podaci iz SAD govore još brutalnije – čak 1800 novina je ugašeno od 2004. godine. Oko 200 okruga u Americi uopšte nema lokalnu novinu.
Zato se postavlja pitanje kakvo je medijsko tržište u Srbiji, kad u ovim poodmaklim godinama 21. veka, u trenucima kada u šali možemo da kažemo da imamo sajt po glavi stanovnika usled portal – ekspanzije poslednjih godina, mi dobijamo i nove štampane medije.
Da li to znači da smo i dalje u onoj britanskoj 2004. godini? Ili „New day“ 2016. godini. Biće da smo ipak u starim danima.
Pre nekoliko godina, portal na kojem radim anketirao je građane Beograda koje smo zatekli na nekoliko lokacija (Kalenić, Dorćol, Ada Ciganlija…) sa pitanjem na koji način se informišu.
Nije to bio čak ni zvanično moguć uzorak, kako bismo napravili potencijalni tekst za čitaoce, ali je nama bio jako interesantan. Prvih 30 ljudi koji su upitani, odgovorilo je: na internetu/portalima/telefonima. Dnevnih novina setio se jedan momak.
Dalje nismo morali da anketiramo…
Stefan Milošević, direktor i glavni urednik portala Telegraf.rs