MEDIJSKA I NOVINARSKA UDRUŽENJA: POJEDINI PREDLOZI IZMENA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU ODSTUPAJU OD MEDIJSKE STRATEGIJE I PRAVA NA SLOBODU IZRAŽAVANJA

Neki predlozi koje razmatra Radna grupa koja se bavi izradom radne verzije zakona odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa međunarodnim standardima, kaže se u saopštenju grupe novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija

Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost zbog dosadašnjeg rada Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Lokal pres, Transparentnost Srbija i UNS prihvatili su ciljeve definisane Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila u januaru 2020. godine, kao i aktivnosti na njenoj implementaciji nabrojane u Akcionom planu za sprovođenje Strategije iz decembra prošle godine, čvrsto uvereni da će polazne osnove za izradu radne verzije Nacrta biti upravo one koje su definisane Strategijom i Akcionim planom. 

Vođeni takvim uverenjem, prihvatili su imenovanje svojih predstavnika u Radnu grupu zaduženu za izradu Nacrta, da bi ti isti predstavnici sada bili svedoci pokušaja da se u radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kroz Radnu grupu, kao alternativna, a ponekad čak i kao jedina rešenja, unesu i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom i koje kao takve uopšte nisu pobrojane aktivnostima na implementaciji Strategije u usvojenom Akcionom planu.

Neki od primera predloga koje Radna grupa razmatra, a koji odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti jesu sledeći:

  1. Propisivanje prethodne zabrane širenja lažnih vesti na način koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava, jer niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima služi, niti je jasno kako će se obezbediti proporcionalnost ograničenja koje se na ovaj način uvodi. Pri svemu, postojeći zakonski mehanizmi u ovoj oblasti već su usklađeni sa međunarodnim standardima, i trebalo bi samo insistirati na pravilnoj primeni zakona, ne na veštačkom kreiranju instituta lažnih vesti;
  2. Uvođenje direktnog subvencionisanja, odnosno državne pomoći izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom. Direktno subvencionisanje je koncept koji je napušten još ranijim strateškim dokumentima iz oblasti medija. Javni novac koji cirkuliše na medijskom tržištu, po nalazima same Medijske strategije, već pravi značajne poremećaje na tržištu, te je za informisanje osoba sa invaliditetom nužno unapređivati postojeći okvir za projektno sufinansiranje i programe javnih medijskih servisa. Uvođenjem direktnog subvencionisanja izdavača medija za informisanje osoba sa invaliditetom, akcenat se sa proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja za osobe sa invaliditetom, premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija;
  3. Medijska strategija kao jedan od problema u oblasti projektnog sufinansiranja pominje „nejasno definisanu namenu konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovništva za određenim medijskim sadržajima”. Zato se u Strategiji predviđa da će se „izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naročito putem: predviđanja obaveze da se vrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadržaje koji nedostaju. Pojedini članovi sada se protive uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima u Nacrt, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva vreme koje navodno nemamo;
  4. Iako Medijska strategija predviđa prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu kao uslov za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i onlajn medije, kao i prednost kod projektnog sufinansiranja za medije sa manje, ili bez izrečenih mera Saveta za štampu, u Radnoj grupi se ovo rešenje ponovo dovodi u pitanje, i pokušava da se izuzme iz Nacrta;
  5. Alternativnim rešenjima pokušava se relativizovati zabrana da izdavači medija budu u javnoj svojini. Ovo je u suprotnosti sa temeljnim opredeljenjem i prethodne i važeće Medijske strategije, te u suprotnosti i sa samim važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je propisao izlazak organa javnih vlasti iz vlasničke strukture medija. Iako predlog nije prihvaćen od Radne grupe, i dalje nije jasno da li će ostati kao alternativno rešenje ili ne;
  6. Insistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinara. Umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo članova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvođenje ove definicije ne samo da nije bilo predviđeno Medijskom strategijom nego i preti da, u slučaju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske zaštite čitav niz lica čiji je rad nesumnjivo od značaja za informisanje javnosti;     
  7. Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala i zakonska obaveza besplatnog prenosa terestrijalnih kanala svim telekomunikacionim platformama. Ova rešenja koja se ponavljaju u radu Radne grupe, pored toga što su generalno problematična, niti su predviđena Medijskom strategijom, niti su uopšte materija Zakona o javnom informisanju i medijima. 

U dopisima Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja ukazano je na to da opisana alternativna rešenja u nacrtu ovako važnog zakona nisu, i ne mogu biti, prihvatljiva praksa u zakonodavnom radu, te je od Ministarstva kulture i informisanja zatraženo da osujeti pokušaje da se i u ovoj Radnoj grupi ponovo raspravlja o rešenjima koja su kao neprihvatljiva odbačena još u fazi izrade Strategije i Akcionog plana, a posebno je zahtevano da se ne dopusti da se takva rešenja na mala vrata uvedu u Zakon i da se na taj način osujeti stvaranje pravnog okvira koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvoj medijskog tržišta, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative, iza čega je Vlada Republike Srbije stala usvajanjem Strategije.

Organizacije su u dopisu ukazale i na to da im je prevashodni cilj da se obezbedi puno poštovanje rokova predviđenih Akcionim planom i, posebno, u kontekstu očekivanog raspisivanja izbora, izbegne svako dalje odlaganje ostvarivanja ciljeva Strategije. U tom smislu su od predsednice Radne grupe, pomoćnice ministarke kulture i informisanja Slavice Trifunović zahtevale da predloge koji su u sukobu sa ustavom zajemčenim pravima, a posebno pravom na slobodu izražavanja, ili u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti i usvojenom Medijskom strategijom, uopšte ne stavlja na dnevni red Radne grupe.

U dopisu se dalje navodi da, za slučaj da se Ministarstvo kulture i informisanja i predsednica Radne grupe o ove zahteve ogluše, predstavnici Asocijacije medija, ANEM-a, AOM-a, NDNV-a, NUNS-a, Lokal presa, Transparentnosti Srbija i UNS-a u Radnoj grupi, svojim potpisom i autoritetom neće stati iza rešenja i predloga izmena koji na bilo koji način odstupaju od ciljeva Strategije i mera, odnosno aktivnosti na njenoj implementaciji predviđenih Akcionim planom.

IZVOR: Cenzolovka

Najnovije