U Srbiji, gde su informacije često zbunjujuće, a institucije umesto da razjašnjavaju – ćute, postaje sve teže doći do istine. Na Međunarodni dan prava javnosti da zna, novinari često sabiraju koliko su odgovora uspeli da dobiju od institucija. Nažalost, statistika pokazuje da je taj broj mali, posebno kada su u pitanju ministarstva Vlade Srbije.
Podaci Kancelarije Poverenika otkrivaju zabrinjavajući trend: novinari se najviše suočavaju s ignorisanjem. Zahtevi novinara za informacijama, iako bi trebali imati prioritet jer služe javnom interesu, često ostaju bez odgovora. U čak polovini slučajeva, organi jednostavno ćute.
Neki resori, poput Ministarstva finansija, zdravlja i zaštite životne sredine, gotovo nikada ne pružaju relevantne informacije. Čak i kada su u pitanju pitanja koja ne bi trebala biti “nezgodna”, odgovora nema. To doprinosi opštoj atmosferi netransparentnosti i povećava nepoverenje građana prema vlastima.
Ipak, ima i izuzetaka. Ministarstvo rudarstva i energetike, na primer, pokazuje veću otvorenost, što pomaže medijima i javnosti da bolje razumeju konflikte, poput onih oko otvaranja rudnika jadarita.
Jedan od nedavnih primera nereagovanja institucija odnosi se na kvalitet meda na tržištu. U septembru 2023. godine, analiza je pokazala da je većina uzoraka meda bila neispravna. Uprkos hitnim kontrolama, rezultati tih inspekcija nisu objavljeni. Novinari su pokušali da dođu do odgovora putem zahteva za pristup informacijama, ali su dobili samo delimične informacije bez dokumentacije koja bi ih potvrdila.
Ovaj slučaj ukazuje na širi problem – institucije ne samo da često ignorišu zahteve, već kada odgovore, to čine na način koji izaziva još više pitanja. Izostanak potpune transparentnosti doprinosi sumnji u ispravnost informacija, dok građani ostaju u neznanju o važnim pitanjima poput bezbednosti hrane.
Na kraju, zbog neefikasnosti institucija, građani plaćaju cenu. Prema izveštaju Poverenika, država je u 2023. godini izdvojila više od 40 miliona dinara iz budžeta na troškove nastale zbog “ćutanja” organa. Najveću korist iz ovakvih situacija izvlače falsifikatori, dok građani ostaju bez odgovora i prava na istinite informacije.