Srbija je dobila najmanje bodova u 23-godišnjoj istoriji Svetskog indeksa medijskih sloboda, i sada je 96. od 180 država i teritorija, među onima u kojima je situacija označena kao teška. Napredak za dva mesta – iluzija.
Kada pogledate jutros objavljenu mapu Svetskog indeksa medijskih sloboda 2025 (The World Press Freedom Index 2025), među 40 zemalja EU i Balkana tamno narandžastom bojom, koja označava „tešku situaciju“, ofarban je samo prostor Srbije, zajedno sa Kosovom.
Srbija se nalazi na 96. mestu godišnje liste Reportera bez granica. To je napredak u odnosu na prošlogodišnje 98. mesto, ali taj pomak je prividan – Srbija je ocenjena lošije nego pre godinu dana, ali su neki pali još više.
Ovaj najpoznatiji merač uslova u kojima rade profesionalni mediji i novinari u svetu je jasan – pad Srbije koji traje već desetak godina se i dalje produbljuje.
Prošle godine je Albanija uspela da bude gora od nas, da bi sada na to mesto došlo Kosovo, koje je u meteorskom padu poslednje dve godine.
Kada se pogledaju bodovi dodeljeni Srbiji u pet pokazatelja koje Reporteri bez granica prate (politički, ekonomski i sociokulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost), ovo je najgori rezultat Srbije od kada je pre 23 godine počelo merenje medijskih sloboda u svetu.
U ovih pet pokazatelja 2023. imala je skor od 59,16 poena, 2024. – 54,48, dok je ove godine dostignut istorijski minimum od 53,55 (od mogućih 100), kao što to ističe Pavol Salaj u boksu ispod.
SALAJ: NAPREDAK SRBIJE JE ILUZIJA
Šef deska Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj za Cenzolovku kaže da je napredak Srbije na listi Indeksa „ono što na francuskom zovemo trompe-l’oeil – iluzija“.
„Zapravo, Srbija je dostigla svoj najniži nivo u 23-godišnjoj istoriji Indeksa“, kaže Salaj:
„Pad slobode medija u Srbiji uzrokovan je političkim i pravnim faktorima. To se može pripisati naporima vladajuće partije da uguši nezavisno novinarstvo, zlonamernim tužbama (SLAPP) i tome što država nadzire novinare.“
On ističe i raciju koje je tužilaštvo sprovelo u prostorijama nevladinih organizacija ove godine, navodno zbog istrage donacija pristiglih od USAID-a. Među tim organizacijama je bila i CRTA, izdavač medija Istinomer.
„Zloupotreba institucija koje sprovode zakon, koja ima za cilj zastrašivanje i diskreditaciju kritičara, podseća na ono što je radio autoritarni režim Slobodana Miloševića devedesetih“, kaže Salaj.
Novi Indeks ne beleži brojne fizičke napade na novinare, kao ni pokušaje blokiranja medija, verbalne uvrede od strane političara SNS-a tokom 2025. godine, već se bavi samo događanjima iz 2024, kaže šef deska RBG za EU i Balkan.
Nije sve, ipak, tako mračno, ističe Salaj:
„Uprkos političkom neprijateljstvu i zahvaljujući podršci javnosti, nezavisni mediji su 2024. godine pokazali svoju snagu i otpornost u krizi, što je sprečilo dalje štete po slobodu medija u Srbiji.“ž
Region
Među državama bivše Jugoslavije najbolje su rangirane Slovenija, koja je na 33. mestu, Crna Gora (37) i Makedonija (39). One su među državama u kojima je medijska situacija „zadovoljavajuća“.
Bosna i Hercegovina je dodatno pala, i sada je na 86. mestu. Zajedno sa Hrvatskom (60) je među državama označenim kao „problematične“. Albanija je u regionu doživela najveći napredak, za čak 19 mesta, i došla na 80. Rumunija je 55, Mađarska 68, Bugarska 70, a Grčka 89.
Najgore je na Kosovu, gde Reporteri drugu godinu zaredom beleže drastičan pad medijskih sloboda – prošle i ove godine nazadovalo je za ukupno 43 mesta i sada je na 99.
Novinarstvo u lošem stanju u pola država sveta
Prethodnih više od 10 godina Indeks upozorava na globalni pad slobode medija. U 2025. godini pojavio se novi najniži nivo: skor svih ocenjenih zemalja pao je toliko da se, prema metodologiji Reportera, stanje medija u svetu može nazvati „teškim“.
Uslovi za bavljenje novinarstvom, prvi put u istoriji Indeksa, loši su u polovini zemalja sveta, a „zadovoljavajući“ u manje od jedne četvrtine.
U 42 zemlje – u kojima živi više od polovine svetske populacije (56,7%) – situacija je klasifikovana kao „veoma ozbiljna“. U njima sloboda medija ne postoji, a bavljenje novinarstvom je izuzetno opasno.
Bliski istok i severna Afrika ostaju najopasniji za novinare. Reporteri podsećaju na Palestinu (163. mesto), u kojoj je situacija katastrofalna. U Gazi je izraelska vojska uništila čitave redakcije, ubila skoro 200 novinara.
Finansijske stabilnosti u medijima – nema
I kao rezultat finansijskih uslova u kojima rade novinari i u kojima se mediji bore za opstanak, globalno stanje slobode medija je prvi put u istoriji Indeksa označeno kao „teško“, kaže se u analizi Reportera bez granica.
U 160 od 180 ocenjenih zemalja (gotovo 90 odsto), finansijsku stabilnost mediji postižu „sa teškoćama“ ili „nikako“. Još gore, mediji se gase zbog ekonomskih teškoća u gotovo trećini zemalja širom sveta.
Veći deo ekonomskih problema dolazi zbog koncentracije vlasništva, pritiska oglašivača i finansijskih pokrovitelja, kao i pomoći države koja je ograničena, nema je ili je dodeljena na netransparentan način.
Podaci koje meri ekonomski indikator RBG Indeksa jasno pokazuju da su današnji mediji zarobljeni između očuvanja uređivačke nezavisnosti i obezbeđivanja ekonomske održivosti.
SAD: LIDER EKONOMSKE DEPRESIJE
U SAD (57. mesto), gde je ekonomski indikator pao za više od 14 poena u dve godine, veliki delovi zemlje postaju „pustinje vesti“, kaže se u analizi RBG.
Lokalni mediji najviše trpe zbog ekonomske krize: više od 60 posto novinara i medijskih stručnjaka u Arizoni, Floridi, Nevadi i Pensilvaniji smatra da je „teško zaraditi dostojnu platu kao novinar“.
Mediji rade u okruženju koje je sve više neprijateljsko. Drugi mandat predsednika SAD Donalda Trampa dodatno je pojačao ovaj trend, koristeći lažne ekonomske izgovore za pritisak na medije, kaže se u analizi.
Podseća se na prekid finansiranja Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa, zbog čega je, prema podacima Reportera, 400 miliona ljudi u svetu ostalo bez pristupa pouzdanim informacijama.
Zamrzavanje finansiranja američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) zaustavilo je američku međunarodnu pomoć, dovodeći stotine medija u stanje ekonomske nestabilnosti i primoravajući neke da se zatvore. Posebno je to pogodilo medije u Ukrajini (62. mesto).
Destrukcija sa onlajn platformi
Veliki rezovi u finansiranju su dodatni udarac medijskoj finansijskoj održivosti, ionako oslabljenoj u eri dominacije tehnoloških giganata. Gulg, Epl, Fejsbuk… preuzeli su veći deo prihoda od oglašavanja koji bi ranije odlazili medijima.
Ove onlajn platforme, pored toga, šire dezinformacije, manipulativne vesti i razne vrste obmana.
Podaci Indeksa pokazuju da je vlasništvo nad medijima visoko koncentrisano u 46 zemalja, a da je u nekim slučajevima potpuno pod državnom kontrolom.
To je posebno vidljivo u Rusiji (171), gde je štampa pod dominacijom države ili oligarha povezanih sa Kremljom. Ili u Mađarskoj (68), gde vlada guši kritičke medije kroz nejednaku raspodelu državnog oglašavanja.
Čak i u zemljama u kojima su medijske slobode visoko rangirane u Indeksu, kao što su Australija (29), Kanada (21) i Češka (10), koncentracija medija izaziva zabrinutost. U Francuskoj (25), značajan deo nacionalne štampe kontroliše nekoliko bogatih vlasnika.
Ova rastuća koncentracija ograničava uređivačku raznolikost, povećava rizik od autocenzure i izaziva ozbiljne sumnje u nezavisnost redakcija od ekonomskih i političkih interesa njihovih vlasnika, kaže se u Indeksu.
STOTINE STRUČNJAKA KREIRAJU LISTU
Reporteri bez granica su, sa sedmočlanom komisijom sastavljenom od novinara, medijskih radnika i medijskih teoretičara, razvili metodologiju sa ciljem da kompleksno pitanje slobode medija izrazi u punoj meri.
Meri se pet indikatora, svaki posebno: politički, ekonomski i sociokulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost.
Rangira se na osnovu kvantitativnog istraživanja i kvalitativnih studija zasnovanih na odgovorima nekoliko stotina stručnjaka za slobodu medija – novinara, profesora i branitelja ljudskih prava.
Oni svake godine odgovaraju na detaljan upitnik, koji ima oko 100 pitanja. Upitnik se redovno ažurira, kako bi se uzele u obzir promene u medijskoj sferi, uključujući korišćenje novih tehnologija ili veštačke inteligencije.