Negde na kraju ove, ne baš za pamćenje, 2020. godine (da ne zazvučim ko’ neka baba, ali: ne ponovila se), kada većina sa nestrpljenjem očekuje neku bolju, lepšu i zdraviju 2021., teško je a ne osvrnuti se za sobom i pokušati da se saberu utisci o odlazećoj nam, COVID-19/20 godini.
Već skoro 10 meseci živimo u „novoj normalnosti“ u kojoj su uzdrmani sami temelji percepcije i doživljavanja realnosti i sveta oko nas, ali i svih naših uobičajenih modela ponašanja, navika, ritmova i rutina.
Egzistencijalni i socijalni strahovi koje je kod većine nas uzrokovala sindemija COVID-19 nekako su potusnuli u drugi plan brige i probleme koji su nas do skora prilično opterećivali:
Naša očekivanja od neposredne (ekonomske) budućnosti, takođe su bila pod snažnim uticajem aktuelne situacije vezane za COVID krizu.
Značajan broj zaposlenih počeo je da radi od kuće (prema podacima RZS, 12% svi zaposlenih na kraju II kvartala 2020. godine), a jedan deo (najstariji) populacije je bio skoro 30 dana u potpunoj izolaciji. Sve ovo je bitno uticalo na uobičajene rutine dnevnog ponašanja, koje su se odrazile na mnoge sfere našeg socijalnog života.
Na primer, čitanost dnevne štampe i slušanost radija su značajno opali, dok je upotreba interneta (veoma) značajno porasla kao i prosečno vreme gledanja televizijskog programa (sa 7:50 na 8:38 sati dnevno).
Činjenica da smo tokom trajanja COVID krize u velikoj meri negovali „socijalnu distancu“, i da je većina nas pokušavala da izbegne svaku vrstu neposrednog kontakta sa drugim osobama uzrokovala je i porast online kupovina koje su doživele dramatičan rast sa 5.5 miliona transakcija u prva dva kvartala 2019. godine na 8.8 miliona transakcija u istom periodu 2020., što predstavlja dramatičan skok od skoro 60%.
Dakle, da se vratimo na početak ove priče o „novoj normalnosti“ ili „novoj realnosti“. Okolnosti koje nas okružuju su se veoma značajno promenile, ali smo se i mi, i ako individue, i kao društvo, pa i kao vrsta, sa manje ili više uspeha, prilagodili toj novoj normalnosti/realnosti. Pre svega zato što smo fleksibilna i adaptibilna vrsta koja, kada se naruši uobičajeno stanje (biološke ali i socijalne) homeostaze, težimo da se ponovo vratimo u to stanje promenom sopstvenog ponašanja (ili okolnosti). Zatim zato što smo „robovi“ navika, odnosno, zato što bihevioralni paterni i „strutkure“ koje pravimo u svojim dnevnim ritmovima čine značajan element našeg psihološkog zdravlja i blagostanja, pa ih iznova stvaramo kada se okolnosti promene. I konačno, zato što smo (većinom) bića nade (optimizma), iščekivanja i očekivanja pozitivnih ishoda. Zato nam je srećna nova, lepša, bolja i srećnija 2021.
Dejan Radosavljević, Research Director at Ipsos Strategic Marketing