Prema slobodi govora, Srbija je svrstana među države sa ograničenom slobodom izražavanja. Od 2012. naša zemlja neprestano pada, ni u jednoj od 25 kategorija nije zabeležila napredak. U Evropi su lošije plasirane samo Ukrajina, Turska, Rusija i Belorusija
U ovogodišnjem Izveštaju o slobodi izražavanja u svetu (The Global Expression Report), međunarodne organizacije Article 19, Srbija se nalazi na 90. mestu od 161 zemlje, i najlošije je plasirana u odnosu na ostale zemlje iz okruženja.
Prema slobodi govora, Srbija je među najgorim u Evropi – ispod nas na listi su samo Ukrajina (99), Turska (139), Rusija (148) i Belorusija (158).
U gornjem delu tabele su sve zemlje regiona, osim Mađarske (88) – Slovenija (na 32. mestu), Grčka (40), Bugarska (42), Kosovo (46), Crna Gora (48), Rumunija (56), Hrvatska (57), Bosna (64), Albanija (66)…
Države su svrstane u pet kategorija: otvorene, manje ograničene, ograničene, visoko ograničene i krizne.
Medijske slobode se ozbiljno podrivaju u Srbiji. Zvaničnici demonizuju nezavisne medije, čime se podstiče mržnja i dovodi do eskalacije pretnji i povećanja broja napada na novinare
Srbija je u grupi zemalja u kojima je sloboda izražavanja ograničena. Društvo nam na listi tik ispred nas prave Haiti (87), Mađarska (88) i Maldivi (89), a slede Madagaskar (91), Mozambik (92) i Liban (93).
O načinima merenja slobode izražavanja u svetu i razlozima zbog kojih je Srbija tako loše plasirana u ovogodišnjem izveštaju, razgovarali smo sa Davidom Dijaz-Hogeiksom, programskim direktorom Article 19.
Pre nego što se priključio ovoj organizaciji pre više od 10 godina, Dijaz je bio u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji tokom i nakon oružanih sukoba devedesetih, radeći uglavnom za OEBS. Tada je naučio i srpsko-hrvatski.
Cenzolovka: Zašto se Srbija u vašem izveštaju o slobodi izražavanja nalazi na 90. mestu?
David Dijaz-Hogeiks: Srbija je u ovogodišnjem izveštaju zauzela 90. mesto, sa ocenom 51, čime je svrstana u kategoriju zemalja sa „ograničenim slobodama izražavanja”. Doživela je veliki pad, pošto se od 2012. godine pomerila naniže za cela 24 poena.
U proteklih 10 godina pogoršao se niz indikatora koji govore o slobodi izražavanja, pre svega onih koji se odnose na slobodu medija. Novinari se danas više uznemiravaju, dok je cenzura vlasti veća. Smanjena su i prava na mirno okupljanje, organizacije civilnog društva imaju više problema.
DANSKA NA VRHU, SEVERNA KOREJA POSLEDNJA
Prva tri mesta na ovogodišnjoj listi Article 19 zauzimaju Danska, Švajcarska i Švedska. U prvih 10 su i Belgija, Estonija, Norveška, Finska, Irska, Nemačka i Island.
Portugalija je 11, Španija 16, Češka 17, Italija 18, Francuska 22, Holandija 26, Sjedinjene Države 26, Velika Britanija 33, Izrael 58, a Palestina 117.
Na dnu liste su Nikaragva, Eritreja i Severna Koreja. Tu su i neke od onih koje Vučićev režim smatra bliskim i prijateljskim – Kina (156) i Ujedinjeni Arapski Emirati (143).
Zvaničnici demonizuju nezavisne medije
Cenzolovka: Šta izveštaj govori o stanju slobode izražavanja i medijskim slobodama u Srbiji?
Dijaz-Hogeiks: Medijske slobode se ozbiljno podrivaju u Srbiji. Zvaničnici demonizuju nezavisne medije, čime se podstiče mržnja i dovodi do eskalacije pretnji i povećanja broja napada na novinare.
Novinari, među kojima su Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić, dobijali su pretnje smrću sa ciljem da se zastraše i ućutkaju.
Prošlo je 25 godina od brutalnog ubistva Slavka Ćuruvije. Sa nerešenim ubistvima Milana Pantića 2001. godine i Dade Vujasinović 1994, nastavlja se nekažnjivost za počinjene zločine i povećavaju se rizici sa kojima se suočavaju novinari.
Suočeni su sa napadima bez presedana, kao i sa činjenicom da su ovim povodom vlasti bile potpuno neaktivne. Naši partneri iz udruženja Media Freedom Rapid Response obezbedili su privatnu zaštitu novinarima. Ova organizacija je prvi put preduzela jedan takav korak.
Medijski sektor je izuzetno polarizovan, što dovodi do gubitka poverenja građana u to da mediji zastupaju javni interes. Takođe, 29. maja novinara Radara Vuka Cvijića napao je na ulici u Beogradu Milan Lađević, suvlasnik i izdavač provladinog tabloida Srpski telegraf.
Prošlo je 25 godina od brutalnog ubistva Slavka Ćuruvije. Sa nerešenim ubistvima Milana Pantića 2001. godine i Dade Vujasinović 1994, nastavlja se nekažnjivost za počinjene zločine i povećavaju se rizici sa kojima se suočavaju novinari.
vlasti moraju hitno da preduzmu konkretne i odlučne korake kako bi odgovorne za ubistva, kao i sve druge zločine počinjene nad novinarima, pozvali na odgovornost.
Nastavlja se sa pravnim maltretiranjima istraživačkih novinara, branitelja ljudskih prava, i aktivista kroz strateške tužbe protiv javnog interesa (SLAPP).
Ne tako davno, dvoje novinara KRIK-a je targetirano, po njihovom mišljenju, na ovaj način, od strane više sutkinje, a zbog toga što su objavili istraživanje transparentnosti Presudi ko sudi. Pored finansijske kompenzacije, sudija traži dvogodišnju zabranu rada i 10 meseci zatvora za novinare.
Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, označio je ovu poslednju tužbu kao verovatno ‘najveći pritisak na Krik do sada’. Ovo nije prvi put da je KRIK targetiran sudskim tužbama od strane pripadnika vlasti ili biznismena.
Ova i slične tužbe imaju za cilj da uznemire novinare i ostale koji se bave nadgledanjem vlasti i da iscrpe ograničene resurse medijskih kuća, te da ih zastraše i ućutkaju.
Srbija 10 godina bez napretka
Cenzolovka: Da li postoje oblasti u kojima Srbija napreduje?
Dijaz-Hogeiks: U poslednjih 10 godina Srbija nije zabeležila napredak ni po jednom indikatoru.
Nastavlja se sa pravnim maltretiranjima istraživačkih novinara, branitelja ljudskih prava, i aktivista kroz strateške (SLAPP) tužbe protiv javnog interesa (David Dijaz-Hogeiks, Article 19)
Cenzolovka: Kako biste ocenili položaj Srbije u odnosu na države regiona?
Dijaz: U najnovijem Izveštaju o globalnom izražavanju, Srbija je rangirana niže od drugih zemalja u regionu, kao što su Kosovo (46), Crna Gora (48), Hrvatska (57), Bosna i Hercegovina (64) i Severna Makedonija (68).
Ako posmatramo posebno parametre kao što su cenzura i uznemiravanje novinara, Srbija je takođe niže rangirana u poređenju sa navedenim zemljama regiona.
Cenzolovka: Kakvi su trendovi u svetu kada su u pitanju medijske slobode i bezbednosti novinara?
Dijaz-Hogeiks: Sloboda štampe je i dalje na udaru širom sveta. Prošle godine 29 zemalja je na našoj listi palo u pogledu medijskih sloboda, a samo 12 je napredovalo. U protekloj deceniji, razlika je još veća – 94 zemlje su zabeležile pad medijskih sloboda, dok je samo 29 zabeležilo napredak.
KAKO JE LISTA NAPRAVLJENA
Međunarodna organizacija Article 19 od 2017. svake godine objavljuje Izveštaj o globalnom izražavanju (The Global Expression Report). Izveštaj je baziran na više od 600 indikatora, koji su podeljeni u 25 različitih kategorija.
Prema Article 19, ovaj način merenja najviše odgovara širokom i holističkom pogledu na slobodu izražavanja. Fokusiran je na prava svakog čoveka da se slobodno izrazi, bez obzira na ulogu koju ima u društvu – od slobode objavljivanja na mrežama do prava na protest i pristup informacijama.
Izveštaj prati slobodu izražavanja u 161 zemlji. Svaka dobije između 0 i 100 poena, koji je svrstavaju u pet kategorija.
U okviru kategorije medijskih sloboda razmatraju se i različite vrste napada na novinare, kao što su fizički napadi, ubistva, hapšenja, pretnje tužbama, istražuje se cenzura medija ili u kojoj meri pripadnici društvene elite iskorišćavaju politički sistem za cenzuru govora na internetu.
IZVOR: Cenzolovka