Mediji su svakako najveći korisnici autorskih dela, dakako i značajni nosioci autorskih i srodnih prava, što ovu temu čini posebno interesantnom, čak i kontroverznom. U današnjem dobu medijske dominacije, koja prečesto i naširoko ulazi kroz odškrnuta vrata propagande, ne čudi porazna činjenica da gotovo ne postoji srpski medij, koji nije u nekom sudskom sporu zbog tužbi i optužbi za kršenje nekog od autorskih i srodnih prava. U poslovanje medija uključena je i ozbiljna pravna sila, čitavi advokatski timovi i eksperti, specijalci za ovu oblast…
Prošle sedmice, u organizaciji Asocijacije medija, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja,održan je online okrugli sto na temu: „Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava“. Cilj našeg okupljanja bio je da istaknemo značaj u ulozi intelektualne svojine u medijima, kako bi se pravično ostvarila i zaštitila autorska i srodna prava u našem profesionalnom prostoru.
Na okruglom stolu okupili smo predstavnike medija, fotografa, advokata, sudija i stručnjake iz Zavoda za intelektualnu svojinu koji su, svako iz svog ugla, definisali ulogu medija u zaštiti autorskih i srodnih prava. Učesnici su bili: Zoran Sekulić, vlasnik i glavni urednik Novinske agencije FoNet, dr Dragica Popesku, sudija Apelacionog suda, Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Dušan Stojković, advokat i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za fotografiju.
Mediji imaju punu slobodu izražavanja, pravo i obavezu da informišu građane, ali postoji i ozbiljan tržišni pritisak da se publici, u realnom vremenu, ponudi sadržaj koji ona traži. U toj trci ogromne konkurencije vrlo često se ne biraju sredstva, a čini se da je posebna gužva u stazi gde se fotografije predaju kao štafete, uglavnom bez saglasnosti autora. Jednostavno, vesti idu iz ruke u ruku, iz medija u medij, i tako sve u krug… Kao u maratonu sa pravnim preponama, koje se olako preskaču i obilaze. Neznanje više nije izgovor, čak izgleda da se prava krše svesno, jer korist prevazilazi štetu. Sudski sporovi su dugotrajni, kazne su blage i zbog toga mnogi koji su oštećeni i ne žele da ulaze u tamni vilajet skupog isterivanja pravde.
Fotografi ili fotoreporteri, kako god da ih zovemo, tek od 2010. godine stidljivo počinju da pokreću sporove protiv medija, tražeći naknade u slučajevima kada je bez dozvole iskorišćeno i menjano njihovo autorsko delo, ili u najčešćim slučajevima kada nisu potpisani kao autori. Iz godine u godinu, sporovi su sve brojniji…
Ako slika vredi više od hiljadu reči, koliko je to u dinarima? Ako se iz bilo kog razloga nađete na sudu zbog nezakonitog preuzimanja fotografije, treba da znate da će vas sudski troškovi, po ročištu, koštati oko 50.000 dinara, a da na ime moralne štete prema autoru sledi još 100.000 dinara, pa za imovinsku štetu, ukoliko ste fotografiju objavili bez saglasnosti autora, još 30.000 dinara, a ukoliko ste je prilikom plasiranja kropovali (menjali strukturu) još 30.000 dinara… Stavka po stavka i ispada da su najvrednije „ukradene fotografije“, što otvara dugačak front, koji medijske ratove čini još surovijim.
Iz istraživanje, koje je prošle godine sporovelo Udruženje novinara Srbije („Ekonomski i društveni položaj novinara“), saznajemo da se prosečna plata novinara kreće u rasponu od 38.000 do 45.000 dinara, što inicira da jedan naš kolega treba da radi tri meseca kako bi zaradio ono što fotograf može da „naplati“ za jednu (ne)spornu fotografiju. Ako ćemo baš u detalje, izračunajte koliko je to tekstova ako je novinarska norma u dnevnim novinama minimum 22, a u nedeljnicima 12 na mesečnom nivou. Naravno, nije za poređenje…
Oblast uređenja autorskih i srodnih prava, bar kada su u pitanju fotografije, jasno je regulisana, čak „utrenirana“ u primeni, što nije slučaj kada se radi o vesti, kao bazičnoj novinarskoj formi. Zakon ne smatra da je vest autorsko delo i baš ga briga što su brojni novinari dobijali „Pulicerovu nagradu“ upravo kao autori značajnih vesti?! U enciklopediji novinarstva vest je „kraljica“, ali zakon je ovde „kralj“…
Šah – mat logici!
U zaključku moram da iznesem lični stav: oblast oko autorskih prava neće moći efikasno da se uredi dok čitava medijska scena Srbije ne doživi pravednu transformaciju po ugledu na pravedno društvo. Uostalo, slika medija se ocrtava u ogledalu društva, i nema tu ramova koji mogu da je nakite i ulepšaju…
Izabela Branković, izvršni direktor Asocijacije medija
Okrugli sto: Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava