SLAPP (strateške tužbe protiv učešća javnosti) postale su jedan od najopasnijih alata za zastrašivanje novinara i medija u Srbiji, ciljajući da ograniče slobodu govora i onemoguće izveštavanje o temama od javnog interesa. Ove tužbe, koje se često koriste za iscrpljivanje resursa i odvraćanje od kritičkog izveštavanja, predstavljaju ozbiljnu pretnju za već ugroženu medijsku scenu u zemlji.
Prema podacima iz izveštaja Koalicije protiv SLAPP tužbi (CASE), Srbija zauzima deseto mesto u Evropi sa 28 zabeleženih slučajeva ovakvih tužbi. Evropska komisija je u svom izveštaju za 2023. godinu upozorila na porast ovih zloupotreba pravnog sistema, ukazujući na to da ih najčešće podnose članovi vlasti.
Kako SLAPP Tužbe Funkcionišu?
SLAPP tužbe koriste sudski sistem kao sredstvo pritiska:
- Finansijsko iscrpljivanje – Traže nerazumne odštete, čime se iscrpljuju resursi redakcija.
- Dugotrajni procesi – Odugovlačenje sudskih postupaka onemogućava novinarima da se fokusiraju na svoj rad.
- Autocenzura – Pritisak ovih tužbi često dovodi do povlačenja izveštaja ili izbegavanja tema koje bi mogle izazvati reakciju moćnih pojedinaca.
Advokatica Kruna Savović ističe da je SLAPP u Srbiji zakonski neregulisan, ali da domaći zakon prepoznaje „zloupotrebu procesnih ovlašćenja“. Ipak, u praksi sudovi retko koriste ovu pravnu osnovu za odbacivanje SLAPP tužbi, što ostavlja prostor za dalju zloupotrebu pravnog sistema.
SLAPP u Srbiji: Istaknuti Slučajevi
- KRIK: Sa 16 tužbi, uključujući zahtev za zatvorske kazne i zabranu rada novinara, KRIK se suočava s ozbiljnim pritiscima zbog istraživačkog izveštavanja.
- BIRN: Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i drugi visoki funkcioneri podneli su tužbe zbog tekstova koji razotkrivaju sumnjive poslove i imovinske afere.
- Lokalni mediji: Portal IN Medija suočio se sa sedam tužbi zbog objave fotografije dece na prijemu kod lokalnog političara.
Pored medija, SLAPP tužbe pogađaju i civilni sektor – Fondacija Slavko Ćuruvija trenutno je suočena sa osam tužbi, uključujući odštetne zahteve od osoba oslobođenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Rešenja: Evropski Standardi i Lokalne Inicijative
Iako Srbija još nije uskladila svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima, Evropski parlament i Savet Evrope već su usvojili direktive i preporuke koje se bave SLAPP tužbama. One uključuju:
- Brzo odbacivanje neosnovanih tužbi – Direktiva EU nalaže ubrzane procedure za SLAPP slučajeve.
- Zaštita javnog interesa – Preporuka Saveta Evrope stavlja fokus na pravo građana da budu informisani o pitanjima od javnog značaja.
Advokatica Savović smatra da je ključ u jačanju sudske prakse koja prepoznaje zloupotrebe i stavlja javni interes ispred privatnih interesa. Istovremeno, poziva na veću solidarnost među novinarima i advokatima, jer zajednički pristup može ojačati borbu protiv ovakvih pritisaka.
Zaključak: Borba za Slobodu Govora
SLAPP tužbe ne utiču samo na pojedine novinare i redakcije – njihov cilj je da pošalju poruku celokupnoj medijskoj zajednici. U atmosferi neizvesnosti i pritisaka, solidarnost i podrška postaju ključni za očuvanje slobode govora.
Dok se ne usvoje konkretniji zakoni i mehanizmi zaštite, novinari i mediji će morati da se oslanjaju na međusobnu podršku i međunarodni pritisak kako bi nastavili da izveštavaju o temama koje su od suštinskog značaja za društvo.
Originalna vest: https://nuns.rs/devet-krugova-pakla-sudskog-procesa/